Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но рад сам да се људма почињу да|вати разумнија поњатија о непостижимом божеству, да не приписују неразумно неописаному суштеству человеческо подобије телесно.
Ово неразумно мњеније навластито женскому је полу штетно и погибелно; ибо оне по вишој части у лепоти сву цену своју и достојинство
Примјечаније Они се утврждавају и како себе тако и друге обмањивају криво и неразумно толкујући Христа Спаситеља речи, гди вели да се ваља одрећи и оставити оца и матер, жену и чада, дом и имјеније своје,
доказује: шта су празници, како су постали, како ваља да се разумно празнују, и какова штета од њих происходи кад се неразумно у лености проводе и злоупотребљавају.
Не може човек имати хитријега ни лукавијега ласкатеља који би га кадар тако заслепити као његово исто неразумно својељубије. Ово је оно што чини чврчка да мисли да толики посленици целога лета жар трпе само за наслушати се њега.
За малене слабости у човеку опорочавају му и презиру велике добродјетељи. Свак види да је то весма неправедно и неразумно.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Лежећи сатима на његовим грудима, она му је, шапућући нешто неразумно и неразумљиво, љубила ребра, грло, очи, уста, уши. Кривоног и тежак, он је тих последњих дана опремао своје људе,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Овај обичај обележава прелазак извесне границе у развоју која раздваја мало, неразумно, „лудо“ дете од одраслог, паметног детета (дечака, девојчице).
Ове најчешће коришћене синтагме откривају нам да се дете, пре свега, схвата као неодрасло, неразумно и слабо биће. У српском језику веома је развијена и богата лексика која се односи на поједине узрасте детета, што
У пословицама, дете се ставља насупрот одраслом човеку. Дете је, за разлику од људи, мало, слабо, непоуздано, неразумно, немирно, несоцијализовано, искрено и радознало. 2.
Пре свега, дете се посматра углавном као још — неодрастао човек. Дете — нејако, неразумно, непослушно итд., само је мало незрело људско биће.
Дете (пре свега, мало дете) према традицијском емпиријскосвакодневном схватању је слабо, мало, нејако и неразумно. (Уобичајене синтагме у нашем језику јесу: „лудо дете“, „нејако дете“, а пословице гласе: „Ђеца су као роса“; „Деца су
) Дете је као нејако, немоћно и неразумно биће, у патријархалној култури, заштићено од тешких послова и превеликих обавеза.
Кад је реч о природи детета и његовим особинама, у оба ова модела дете је, пре свега, мало, нејако, слабо и не-људско (неразумно, несоцијализовано итд.).
Дете је, сматрају „хуманисти“, несоцијализовано, импулсивно, неразумно створење, док је одрастао човек социјализована, разумна, интегрисана, зрела личност.
дете је: „добро“, „анђеоско“, „безазлено“, односно „неразумно“, „лукаво“, „себично“ итд.). Ова варијабле је операционализована низом од седам тврдњи које су сегмент Упитника 1. 2.
У пословицама и загонеткама дете је представљено као нејако, непослушно, неразумно, слабо, недорасло, незрело биће (Ђе си видио лијепу бабу и мирно дете; Дјеца су нервна дужина).
У народној филозофији васпитања дете је „по природи“ рђаво, несоцијално, неодговорно, неразумно, а може се довести у ред и постати „добро“ (разумно, одговорно, марљиво) само под притиском грдњи, псовки, претњи и
У оба модела дете је по својој природи мало, беспомоћно, неразумно, нејако, зависно биће, судбински упућено на старање одраслих.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Потрошио сам, дакле, неразумно још једно лето, а могао сам да га пажљивије користим, да ми дуже траје. Испратио сам десетак генерација купача и
« — казао је. — Али ви их познајете! — рече Нина. — Ви ћете посведочити! Погледао је благо, као неразумно дете које не зна шта је живот: — Ја не сведочим! — казао је. — Ја лечим.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
- бунио се мој стриц Ниџо, а дјед га је само сажаљиво гледао као недорасло и неразумно створење, и питао: - Како џабе? А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати. - Ма ко плаћати?
Дечја песма додаје неопходно зрнце соли каквом претераном заносу поправља неразумно повишену ноту, уразумљује оно што је у било ком смислу превршило меру Радовић зазире од патоса, али га, истовремено,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— бунио се мој стриц Ниџо, а дјед га је само сажаљиво гледао као недорасло и неразумно створење, и питао: — Како џабе? А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати. — Ма ко плаћати?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А сад има већ близу три стотине година да је сав свет искуством познао да они оци ништа нису знали у томе и да су врло неразумно чинили проклињући друге који су разумније од њих мислили.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Он је испунио своје великодушно обећање у потпуности и било би веома неразумно очекивати од њега нешто више. Он се са највећим поштовањем односио према мојим достигнућима и пружао ми је све доказе
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је да је она до раблудности чулна, али је подједнако истина и да је до самоуништења морална - она која се готово неразумно повинује вишој, очевој и породичној вољи.
Тада поступа неочекивано, па и неразумно; погибељно по себе колико и по блиске људе. Борисаву Станковићу не полази увек за руком да такве ломове психолошки
Краков, Станислав - КРИЛА
Очи су биле укочене. Војници поскидаше шлемове и стадоше се крстити. Душко је јецао, стезао укочену руку, и неразумно шапутао лешу. — Не бојте се, ви нећете умрети. Све чешће шрапнели су фијукали и праскали. — Треба га однети.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Споредно, је ли биће свесно или неразумно. Убијају се подједнако међу собом. За њихове творце јединке су завршни чланови бескрајнога низа и сматрају их као
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ га, браћо, погубити нећу, јер је Ива дете неразумно, већ га оћу жива уватити; а у Ђурђа млого кажу блага: за њ ћу узет шест товара блага“.
Од јунака да би погинуо, не би мени ни по јада било, већ од добра коња Иванова!“ Ал’ је Иван дете неразумно, он се сабљом не маша Турчина, неће њему да одсече главу, веће ради да увати жива, да га води баби за поштење.