Употреба речи нерви у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— рече болесник. — Баш осећам кад ме господин помоћник удари на ону телеграфску машину да ми вади ватру, а да ми раде нерви! Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?

Африка

мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме пити обичну воду, чији нерви пропадају, који не сме живети више од две године непрестано у колонији, који се не сме умарати, не сме пешачити: јер

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Оно је навикнуто на оне природне недаће које долазе од непогода, рђавих жетви и сточних болести. Због тога су му нерви здрави, зато спокојније и боље подноси удесе судбине. у овом се типу осећа јака веза с природом и с прецима.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Доста си ти правио скандале... – Да се паркирамо негде? – Зашто? – Па, да се мало смириш... Опет твоји нерви... – Ха! Сада господин хоће и да ме прогласи лудом! – Нисам рекао да си луда. Казао сам само . . .

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Грозницом окна дрхти светлија потка предела, коју проткају нерви цвали ми по руј-очају родних брегова - а симетрија лирског облика, немир-икона, зебњу разигра ритам-сликама, што

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Наши су нерви исувише напрегнути од страшног ишчекивања смрти и сваки секунд живота уливао нам је неизмерну наду. И кад прасне

Само нас пуки случај брани што неко зрно није још ударило у кару или топ. Свакога секунда стрепимо. Нерви су пренапрегнути, а мускули на вилицама грчевито стиснути. — Ено га!

Ваздух пишти као фијук оне гранате, сагибам се, сада ће... сад... Нерви су као струне, и, преда мном, наједном испаде батерија. Војници нешто вичу и машу рукама, сигурно да се склонимо.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Али на енергичну и искрену интервенцију посланикову и моју противници попустише, напрегнути нерви постепено олабавише и све до Лапова проведосмо, после тога, ћутећи.

Чинило се као да је свакоме срце пуно, и вене, нерви некако разиграни, и да је један од првих пролећних дана успео да подигне заморене капке одагна ону убиствену оморину

Све тамо иде полако, просто својим редом, уједначено и моји су нерви увек мирни. Моји су нерви увек мирни, а то је најважније.

Све тамо иде полако, просто својим редом, уједначено и моји су нерви увек мирни. Моји су нерви увек мирни, а то је најважније.

— Ето ја имам велику фамилију и посматрао сам и посматрам. Свуд је пакао, баш као што ви кажете, лудница, ужас. Нерви су ослабили, заиста, али шта? Зар клонути пред једним ипак слабијим створом од нас?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Одједном су ми ноге полетеле у ваздух, истог тренутка блеснуло ми је у глави, нерви су реаговали, мишићи су се згрчили. Окренуо сам се за сто осамдесет степени и дочекао се на руке.

Упркос реткој физичкој издржљивости у том периоду, злоупотребљавани нерви су се коначно побунили и доживео сам потпуни колапс, управо када је крај великог и тешког задатка био на помолу.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Она се заразила овом немилосрдном болешћу лечећи ме. Моје ослабљено срце издржало је шок, али су ми нерви попустили. Први пут сам у животу схватио смисао снаге воље.

Велики циљеви и тежње личили су ми на балоне којима се деца играју. Мислио сам да су наши нерви ти конци за које деца држе лебдеће балоне пред нашим очима.

Петровић, Растко - АФРИКА

мора узети кинин, који се не сме купати у мору нити у реци, слободан на сунцу, који не сме пити обичну воду, чији нерви пропадају, који не сме живети више од две године непрестано у колонији, који се не сме умарати, не сме пешачити: јер

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Ближио се одсудни час, и лака дрхтавица прожимала је тело. Нерви били затегнути... Напољу овлада тама. Кроз отвор земунице видео сам у даљини где жмирка једна звезда.

— питао сам. — У великој земуници. Тамо сви идемо. Командир се подбочио рукама. Дисао је брзо. Његови нерви као да су још напети. Јесте ли добили ватру на време? — запитао сам га. — Добро је. Хвала!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Као да шкљоцну затварач топа. А-ха!... —... Утрошак муниције. — Јесам! 3ачух разговор. Ху-ху! — одахнух. Нерви и мускули попустише и наједном прогледах. Преда мном је била батерија. — Где је командир?

Ти, стари, иди напред! Полази! Кретосмо лагано као при погребу. Крцкали су топови. Моји нерви затегнуше, као да бих хтео својим прегнућем да стишам шум, који се разносио кроз ноћ.

По звуку мотора осећамо да је близу, готово над нама... Дах смо зауставили, али срце бије, кожа се јежи, а нерви све више затежу... Прође... Али налете други... Чује се неко хујање из ваздуха...

Над нашим главама нешто заошину и тресну позади нас. Ми увукосмо главе у рамена. Сунце као да потамне. Наши се нерви растржу између осматрања и ишчекивања непријатељских граната. Одвикли смо се већ. Чује се...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности