Употреба речи нероткиња у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

зато што је Варвара била Шокица, него зато што Варвара није имала деце, и била на свакој игранци и стално у друштву. Нероткиња, весела, безбрижна.

А никад дотле, то, да је нероткиња, није у друштву поменуо. Био је жену, тим, као скаменио. Седела је разрогачених очију. Ана врисну и дрекну на Петра.

Вели, није то, што је Варвара нероткиња, што доводи до беснила његовог брата, у браку, иако је и то тешко. Није ни нека љубомора према неком мушкарцу.

Као оне ватре на Церу, што мале почну, па се шире све даље у даљину. А тешко је и то, да је Варвара нероткиња. Већ је три године у браку. А не може бити лако Петру.

Њој Петар, од неког времена, пребацује, сваке ноћи, како је нероткиња, а она, каже, не може да му каже да јој није ни стало да, са њим, роди. То је дите, вели.

Она је у Зековича била нероткиња, али ето, у Трифуна, занела је одмах, а како јој баба Ананијева тумачи, родиће, кроз седам месеци.

То је, међутим, трајало, тако, само првих година. Кад је сама поверовала да је нероткиња, госпожа Монтенуово, видевши шта и друге жене раде, у кругу Двора, узе себи љубавника, па их је затим налазила, више

Обузе је онда веселост, толико, да, у један мах, заигра, и поче да се врти са Павлом, док јој муж не подвикну. Нема нероткиња код Исаковича – прошапута Ана – Павлу.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Да би се постигао овај народни идеал, свако племе треба да буде што многобројније. Жена нероткиња могла се променити, нарочито ако је удата за јунака и познатог човека чија се „лоза“ не сме угасити.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

). То што је нероткиња спремна да поједе готово све оно што људи нерадо или уопште не једу, најбоље и најочигледније показује колико је

Жена која жели дете, верују на Косову, треба да поједе „беле бубреге“, па ће затруднети. Да би добила дете, нероткиња треба да „своју кошуљу обеси стрмоглавце о какво питомо родно дрво, те преноћи, па сутрадан што у тој кошуљи нађе

⁹ Често нису ништа укусније многобројне мешавине које нероткиња мора да попије не би ли тако зачела. У Скопској котлини жене верују да моћно средство које помаже зачеће јесте прах од

¹² Код банатских Хера верује се да нероткиња „треба да пије воду, из новоископаног бунара“, тј. када се копањем бунара дође до воде, тада „треба викнути жену која

¹³ У неким рецептима за плодност наглашава се заједничка улога мужа и жене у справљању лековите мешавине коју би нероткиња требало да попије.

“¹⁴ У справљању ових напитака за плодност жене често се користе и одређене лековите, спасоносне биљке. У Банату нероткиња између Велике и Мале Госпојине убере траве мајчину душицу и пелен, скува их као чај и попије да би затруднела.

Тако, на пример, изнад Катлановске Бање уочи петка или недеље нероткиња се провлачи кроз један шупаљ камен да би добила децу.

се настоји да се поправи оно што по свему судећи не могу да измене ни искуство и разум, а то је младина неплодност. Нероткиња, на пример у Хомољу, нађе дивљу трешњу, савије њену грану па се трипут провуче испод ње и сва три пута каже: „Како ти

Пуж је такође животиња која се користи за плодност. У Гружи када у пролеће нероткиња наиђе на првог пужа, спршти га да би добила пород.³⁷ Она га уништава да јој пуж не би зауставио рађање.

Један од тих начина јесте да се нероткиња окупа у води у којој се породиља окупала трећег дана после порођаја и у којој се налази „постељица“.

Делотворан је, верује се у околини Пожеге, и овај поступак: кад се нека жена порађа, нероткиња треба прва да прихвати новорођенче и да га затим протури кроз своја недра.

Ако жена материнством није себи обезбедила повољан друштвени статус, она је као нероткиња одбачена, жигосана и обезвређена.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Али је, вели веома несретна, јер је нероткиња... Међутијем се измијенише пјевидрузи. Сва се младеж одвоји ка средини куће, а старији посједаше крај огњишта.

У даљем разговору дознаде да се Мргуд три пута женио: прву је жену пустио, јер бјеше нероткиња; другу оте од жива мужа, њеког Ћеклића, и због те отмице погибе му брат. Она му роди Рака и умрије на пречац.

Поп му исприча како су га у племену често наговарали да отјера Гојачу, зато што је нероткиња, али ни један браственик му то не свјетова, јер је сви пазе, зато што је добра и паметна.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

18. БИБЕРЧЕ. Била жена нероткиња, па молила Бога да јој да да роди, макар било дете као биберово зрно. Бог јој даде по жељи, те роди мушко дете као

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Истераће Симку. Зар је то нека жена кад ноћас може да слава? Тако је. Нероткиња нема душу. Баш је брига што ће њему ноћас сва крв истећи у мучењу, несаници. Шта се кога тиче! Оженићу се, девојком.

Жене јој више не пребацују пакосно да је нероткиња, да је Бог казнио због кривомерства њихових свиња, жита и ракије. А син, не син, већ синови, рађаће их она као зечица,

Здрав је. У фамилији Катићâ сви су имали деце. Није кривица до њега. За пород су жене криве. Ни у њеној фамилији нема нероткиња. Лечила се и код доктора у Београду и код врачара, и у манастир ишла, шта све није чинила... Мора да роди. Мора.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

и ТРЂ, ННЖ, 5, 9). Овде, можда, имамо етиолошку скаску о постанку с. Која жена не може родити (тежак порођај? или: нероткиња?) нека јој метну на главу венац од с. па ће родити (ГЗМ, 20, 1908, 348).

У Сретечкој жупи, између осталог, верује се да је под ј. (као и под шљивом) лак сан (ибід.), да нероткиња може родити ако окуси »први плод младе јабуке« (ибід.), да се болест може препети на онога који узме ј.

Ћипико, Иво - Пауци

А да, заправо, жена и није за друго!...— Па, напивши се ракије, преврну: — Је ли ти жао што немаш дјеце? Нероткиња си, штирка, а веле да су штирке љуће... Може бит' да је и до човјека; и јест човјек ти некакова рђа...

Залуд се госпа Пава молила богу и прилагала завјете у цркви, остаде занавијек штирка, нероткиња! Раније, тужила се госпа Пава на њ и кривила га што нема порода.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

овђе дође старјешина; која жена јесте удовица, у својему двору старјешина, нек и она Бијељини дође; и која је жена нероткиња, нек и она дође Бијељини!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности