Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У ову последњу класу предмета улази и штап најстаријег ловца на вукове, који треба украсти и дати комад од њега нероткињи па ће, верује се у околини Бања Луке, убрзо затруднети.
У многим обредима трудница на разне начине дарује своју способност зачећа нероткињи. Тако, рецимо, трудница нероткињи „метне под појас хлебног квасца, те преноћи с њим, па га други дан поједе“.
У многим обредима трудница на разне начине дарује своју способност зачећа нероткињи. Тако, рецимо, трудница нероткињи „метне под појас хлебног квасца, те преноћи с њим, па га други дан поједе“.
³⁸ У Херцеговини верују да ће, ако трудница дâ нероткињи „кроз плот три пута залогај меса из уста у уста“, онда и ова затруднети.
⁴² У Бољевцу се препоручује нероткињи да узме „молитву“ (освећену водицу) од породиље, те да се она пре породиље „молитви“, па ће тако постати плодна.
Док према мајци постоји готово свето дивљење и поштовање, према нероткињи се испољавају презир, мржња или, у најбољем случају, сажаљење.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Божур. У Ресави даје се нероткињи »сасушени цвет божура« да би родила мушко (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 174). Бор. У Алексиначком Поморављу о славама и
Георгина (дахліа варіабіліѕ). У Ресави, уз бајање, нероткињи се даје г. да би родила женско (ГЕМ, 28—29, 1965—1966; 174). Дебелица (брyоніа алба).