Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом, тицо, збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита, нес' ме Преко они гора, Па сретна однес' ме Сред милога двора.
“ Он се стази врну. „Стазо вита, нес' ме Преко они гора, Па сретна однес' ме Сред милога двора. Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ (1843, 21. нов.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мир человјека вшедшаго а от всјех, и својствених, презренаго Знају причину сјетоват бољно, нес ја грозју еја в мисли довољно, бо как родил еја, на свјет јавил еја, то мње бједа, то мње бједа.
љубил, но в том не пребил, измјењајас, измјењајас, Ашче ли кому ја приклоњу еја, злобној трудит еја да разлучу еја: нес он завистљив, да би ја шчастљив с кого не бил, с кого не бил.
Рјекоју шчаст'је једному пливет, иној в шчастију чрез нес вјек живет, а ја как приспјел, Того не имјел, ах, кромје бјед, ах, кромје бјед!
Јест ли на свјетје такој человјек как ја, нешчастљив, чрез нес, ах, мој вјек! Куда ни пој ду, добра не знајду, оједу же всјуд, бједу же всјуд.
Тако једни и други и трећи ден прође, Когда св'јет на земљу и тишина дође. Тогда сја чињаше нес град б'јело море, Домови и тороњи — б'јеле морске горе.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом тицо збогом!“ Он се стази врну. „Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме Сред милога двора.
“ Он се стази врну. „Стазо вита нес' ме Преко они гора, Па сретна однес'ме Сред милога двора. Нес' ме драгу моме Да више не тужи, Да сузно за мноме Лица свог не ружи.“ . 21. нов.