Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Да ли иронију или оснажење на живот нови, пролеће, сад ми доносиш? Неукротљива је туга за младошћу, несавладљиви друмови; пробуђена на кошаре скочила моја жеља, чека; рогуши се, нигде нема никога.