Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... Војводе беху бледе као смрт. Они су слутили и сами ту несећу. Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. — Шта ћемо сад? — пита Милош.