Употреба речи несита у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Неправда — адски пород! —, властољубије, несита грабежа жеђа, неразумна освета — колику су витешку и сродну кров пролиле, која би дужна била самом отечеству и општеј

Бројиш залогаје што ја у уста улажем, као да ме ти храниш! Несита утробо, да можеш, џигерицу би ми из тела изео!“ Ово изрекавши, начне га мазати све уз длаку и низ длаку,пак онда

Милићевић, Вук - Беспуће

камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад се, као несита и бестидна блудница, дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша или

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

хлеба и баци пред пса, али пас неће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад: онда пас рече петлу: „Несрећо несита! Теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!“ А петао му одговори: „Па нек умре, кад је луд.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Просте наше жертве свеколике кад је наша тврда постојбина силе турске несита гробница. Што је ово ево неко доба те су наше горе умучале, не разлежу ратнијем клицима?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

хлеба и баци пред пса, али пас не ће ни да гледи, а петао дође и стане кљувати у комад; онда пас рече петлу: „Несрећо несита! теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре!” А петао му одговори: „Па нек умре кад је луд.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда пас рече петлу: — Несрећо несита, теби је до јела, а видиш где газда хоће да умре! А петао му одговори: — Па нек умре кад је луд.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Кажи, Рако, где је наш зет Чеда? РАКА: Нек ми да динар, па да јој кажем. ЖИВКА: Напоље, ало несита! Зар ти је мало? РАКА: Ништа ја више бесплатно! (Оде.) ДАРА: Хајдемо! (Хоће да пође у Анкину собу.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Тако и ми с тога лакомства несита не разазнајемо ни злотвора ни добротвора, кума, брата, ни кога пријатеља свога. Ја ли и то, ноћу кад се састану на

Како било, да им се свило; Куд допали, да пропали! Ко год ходи, он и находи. Чувење до памети стоји. Несита је велика арждаха човечаско лакомо срдце. [Свак] смрт своју са собом шика до згоде. У клетви благослова не бива.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности