Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
потајно некаку велику аждају, и кад би кога очарала овијем прстеном, и пошто би се прометнуо у овцу, повела би овој неситој аждаји и теке се враћаше да ухвати и поведе снаху, приспије у толико и ње син из лова те једанак се нађу на вратима од
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У недостатку бједственост није ти; У жеђи к вештма неситој лежи та! Излишност жеље срежи равно Силама; биће ти душа мирна.
би га Пекин задржао зидом својим, Нит’ би га беснујућа Атланта талас задржао, Нити троглавне хидре отровна чељуст; Неситој жељи славе он пушта узде помамно Крвавим рукама; лети с муњом смрти.