Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У овом свету несланих мора и јела, Док нам се броје последњи тренуци, нек засветли, нек нас осоли, Тројеручице, со суза, скупљена у
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Девојке опет, које су пре од њега чисто бежале и дрхтале од страха пред њим, после његових тих несланих речи и шала сасвим ослободивши се, постадоше још несташније и раскалашније. Све се ослободи и појури.