Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дете је, за разлику од људи, мало, слабо, непоуздано, неразумно, немирно, несоцијализовано, искрено и радознало. 2. Деца су срећа, благо, радост, објект љубави, бриге, пажње, казују наше народне пословице.
о природи детета и његовим особинама, у оба ова модела дете је, пре свега, мало, нејако, слабо и не-људско (неразумно, несоцијализовано итд.).
(1) Психоаналитички модел (Фројд, Ериксон). Према класичном психоаналитичком моделу, дете је несоцијализовано, себично, нагонско, „полиморфно перверзно“ створење које тек социјализацијом, обликовањем под притиском културе стиче
Дете је, сматрају „хуманисти“, несоцијализовано, импулсивно, неразумно створење, док је одрастао човек социјализована, разумна, интегрисана, зрела личност.