Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта, јадо?! — И не питај, боме!... Овај несретни Симица п онај пијани Марјан, узео их ђаво у своју руку, отишли да ископају нахоче.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Зашто су оног првог прозвали поп Хала, чули сте, а зашто овог другог поп Кеса, чућете. Овај несретни надимак, на који се поп Спира онако исто тужио као и поп Ћира на свој, добио је он одавно.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад му дадоше хлеба, чак је и засузио. Што смо ми, Серби, скоро из Турске пришедши, тако несретни у свету? Други сад играју и певају у Темишвару, у Будиму, и Бечу, а ми, гладни и жедни, кријемо се, у мраку, и вешала
Исаковичу, кад му је то речено, поче да се, у глави, врти. Баш су, каже, они, Серби, несретни! После толико мука, ето, у Бечу, место Бестушева, наилази на Немце, Прајсе, који их не воле, а налази их у росијском
Исакович је, при тим разговорима, које је водио јетко, заступао мишљење да је природно, што несретни људи причају своју несрећу, и траже помоћ у силном, братском, царству.
Костјурин, оберкомандант Кијева, имао је много главобоље око тога. Несретни род сербски желео је помоћ Росије, и о том тамо трудити се отишао је, али само људи могу одселитсја, отечество се
000 Срба, Петру. Ни после шездесет година, откад се тај несретни народ, са Балкана, селио, та армија није хтела да се претвори у кмета и да дозволи да је разоружају.
Па шта? Је ли се несретни национ њихов дигао из оног јада и мрака, или је утонуо у она блатишта у Бачкој, у Сирк-бари, куд су попа Тодора
Не би хтео да своју несрећу пренесе на неку супругу, фторобрачну. Чему, кад смо несретни, преносити, и на другог, несрећу? Смрт оних, које смо волели, као црн печат на челу, показује нас, увек, какви смо.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
М., Српски народни обичаји из среза Хомољског, СЕЗ, XИX, СКА, Београд 1914, с. 6. ²⁵ Стојковић, М., „Сретни и несретни дани“, ЗНЖОЈС, 30, 1936, с. 63. ²⁶ Тановић, С., исто, с. 8. ²⁷ Радуновић, М., Остала је реч, СКЗ, Београд 1988, с.
Стојичић, Ђ., Сјај разговора, Градина, Ниш 1987. Стојковић, М., „Сретни и несретни дани“, ЗНЖОЈС, 30, Загреб 1936. Суходолски, Б., Три педагогије, Дуга, Београд 1974. Станшчу, Д.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
једној страни је изгубљени рај, измаштана слобода којом се преображава стварност; на другој безнадежно зло постојања. Несретни, осветољубиви пољар Дане Терзија исмева снове детињства управо зато што нема снаге да их ослушне, да им се врати;
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' ето ти, Србињо, помоћи! Глас несретни дошао Милети, Што почини Солимане клети, Својим четам' остави Миленка, Па обрну претила зеленка.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати, те се неће моћи с пауницама разговарати. Несретни слуга тако и учини: кад изађу на језеро, он нађе згоду, па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сећаш ли се, ноћне су нам тице и лопови, и блуднице, били невини. Стид нас беше домова цветних, зарекли смо се остат несретни, бар ја и Ти. У срцу чујем грижу миша, а пада хладна, ситна киша. Где си сад Ти? Беч. У револуцији. 1818.
И тако без моћи несретни смо и љубљени ко ноћи. И тако без снаге владамо светом, у јесени благе. Помешали смо љубав и облаке, а судбу нашу са
И тако без наде место у нас верујемо у шуме младе. И тако без моћи несретни смо и љубљени ко ноћи. Наше је лице бледо, без знака, као месец над водама бескрајним, али са колутом мутним и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Несретни слуга тако и учини: кад изиђу па језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах о
” Ђак несретни превари се, и пође да узме штап; али како га се прихвати, пријену му један прст при њему; виђевши да је погинуо стане
Ишле су војске све једна за другом пред непријатеља, а гласови цару једнако несретни долазе да војска пропада. Најпосле подигне се цар сам собом да види, како је тамо.
“ Отац му се на то ражљути: „Несретни сине, што учини! За што ли изгуби моје благо без и каке несреће и без и каке напасти?“ па га ишћера од себе.
Отац му се још више ражљути, и оћера га јопет од себе. Како ће сад несретни син, на коју ли ће страну? | код богатијех родитеља сад проси?
Његове родитеље цар прими и код себе их уздржи као што је обећао био. Несретни зет царев сједећи на плочи морској живљаше о травици, која бјеше при плочи прирасла, вас бјеше већ поцрнио, аљине на
Кад ово види други војник а он повиче: „О јој! ено у онога се види, брате, мозак.“ А овај му несретни одговори: „Није ово, брате, мозак него г...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ах, несретни роде славољубни, скупо ли те та погрешка стаде! В Тихи покој неба блаженога проврже се страшним позориштем: у њ
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Сузе није пустио. Па после кратког ћутања: — Али све то ја бих могао да преболим. — Несретни Никола, зар још има? И ја испружих руке као да бих покушао спречити нешто од чега сам стрепио.
А кад црквени сат изби поноћ он нагло устаде да се облачи. — Ти ниси при себи, несретни. И упола исправљена у кревету, старица настави очајно и прекорно: — Опет су те слагали, проклети да су.
— Шта велиш! Где премештена, несретни сине? — камени се, запрепашћена од ове неочекиване новости, наја. — Онде код железничке станице. — Куку!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али моје се писмо путем крижало с другим (одатле касније мисао: свему је крив тај несретни поређај двију временских тачака) које ми је јављало: догодило се оно најгоре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за врат, па ће заспати те се неће моћи с пауницама разговарати. Несретни слуга тако и учини: кад изиђу на језеро, он нађе згоду па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
међу свим Лаушевим људима, Дадара се издваја својом бистром главом, трезвеношћу и постојаношћу, али бије га тај несретни глас да је курвар. Досећам се ја зашто га Лауш не воли, али боље је да нешто и прећутим.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Стога молим да ме извините. Ваш несретни ђак, СН (ОН) СН (ОН) + Ц14 О72 = О19 Н32 ОН.“ Мислио сам, ово би писмо могло професора тронути, а, ако не то, а оно