Употреба речи несретница у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Па већ можете замислити шта сам све препатила. Увек сам уживала добар глас, и сад ево она несретница да ме укаља. Сутра дан, седим ја и плачем, кад погледам: неко убацио њено писмо; погледам ја на патосу, између кревета

Црњански, Милош - Сеобе 2

Исакович је псовао од беса. Мрмљао је, љутито, да та несретница може наћи срећу, и овде, ако се уда за неког, поштеног, честитог, коњушара. Ди Ронкали је, међутим, подупирао Божича.

Да је ни та несретница, коју је љубавник био те ноћи истукао, ваљда, не познаје – иако је реч о истом театру. Ко зна, да ли је његова

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

„Јао мамо, удави је, Однесе ми тицу, јао! Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо, јао, јао!“ Ето лежи несретница, Баш ни трага од живота: „Моја тица, моја тица! О сирота, о сирота!

Да ли њојзи сунце носиш, Оли ћеш је да покосиш? Зора зори сјајна лица, Ма не гла је несретница. Украј њега седи бледа, Пуна бриге у њег' гледа, И слуша га како дише, Сада јаче, сада тише.

њега запитати ћаше; Ал' ето ти овамо Миленка И он води претила зеленка, За њим краче љуба вереница Као крпа бледа несретница. А Милета побри поитио: „Како си ми, побро, уранио?“ — „Добро, брате, сутра мислим боље.

“ Наже снагом јунак Радивоје, Отклопи јој руке обадвоје, Отури је силно од коњица, Паде о тле љуба несретница, Паде о тле па се обезнани, Ао данче, зло ли јој задани!

Мустај-ага, На дому му оста љуба драга, Љуба, брате, једва доведена, Доведена, једва наљубљена; Оста она сама несретница, Та да кука кâно кукавица, Војну пуче утробица бела, Српска пушка њу ми је разнела.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Мени, сам тај факт нимало не би био сметао, већ и зато што је та несретница била изванредно лепа. Међутим, мој пријатељ Ранко Младеновић, Пироћанац, шаљивчина, узео је онда да ту девојку изводи

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Надала сам се, несретница, е си ти у иједу помишљао побјећи из војске, па да нијеси то учинио, да си се предомислио. Али кад нам власти јаве да

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

„Јао, мама, удави је, Однесе ми тицу,јао! Не дај, мамо, да поије, Не дај, мамо… Јао … јао!“ Ето лежи несретница, Баш ни трага од живота: „Моја тица, моја тица! О сирота, о сирота!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности