Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад тај младожења није био оно, што је требао да буде, те несретнице су имале да чекају да их, од чежње љубавне, тек грч самртни ослободи, у старости.
Тада су те несретнице дрхтале, чезнуле, а каткад и падале, вреле, као камење које избацују вулкани. За Варвару се то није могло рећи.
Љубавне ноћи, у његовом национу, имале су за последицу, увек, пород. А нероткиње, несретнице, имале су тужан живот. Исакович није намеравао да изневери ту упаљеницу, која му се тако бестидно обесила о врат – ако
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Веће Стојан од земљице скочи, Већ коњица претилог окрочи, Већ — та глени љубе несретнице, Она скочи вранцу за вођице: „Нећеш — нећеш!“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну.
Само, брате, Миле несретнице Нигде звезде, те баш ни једине. Она иде с војном до постеље Јеца јадна, рони сузе веље: „Дакле, сунце, јоште само
Већ Миленко зеленка се лати, Већ га оштро бакрачлијом вати, Већ ти глени љубе несретнице, Она скочи зеку за вођице: „Не дам, не дам!“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— уступите, анатемници! ОД КОСТОБОЉЕ („Поганица“) Проклета проклетнице, несретна несретнице, излази из роба божијег (име онога ком се баје). Ето отуд пресвете матере Богородице на врану коњу, на златну седлу.
У рукама носи бојно копље: Гдје те стигне да те жигне, гдје починеш да погинеш! Хајде, несретна несретнице, небом те и земљом кумим, у морске ширине, у морске висине, у дубоке дубине: гдје пјевац не пјева, гдје крава не риче,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Мислио да си Вукосава, личиш на мајку... Цмиљо, питај овог шта оће, мени се ноге осекле! Несретнице, могла си оца дубијеш! ЦМИЉА: Шта пијете? ИСЛЕДНИК: Ја л овде станује неки Анђелко Ћора?
МИЛЕ: Не би хтео да сам у њеној кожи! ИКОНИЈА: Шта ћеш ти овде, црна несретнице? ГОСПАВА: Спроводе ме у тамну кућу, на робију! МИЛЕ: Много јоје грбава ситуација!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ И, Бога ми, човјек — 'вала му, 'вала и њему и премилостивој царевини! — оћера несретнице и опрости ме напасти. — Од свега мала и имаћа остаде ми још један прасац, добар, дебô прасац, али зијанћараст и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
отрујем мојега ђевера, од бога је велика гријота, а од људи покор и срамота; рећи ће ми мало и велико: видите ли оне несретнице ђе отрова својега ђевера; ако ли га отровати нећу, не см'јем војна у двору чекати“.