Црњански, Милош - Сеобе 2
Нашчо ће ово изаћи?“ Момак трактира, Сеп, међутим, дотрча, да се извини. Причао је, задихано, Исаковичу, да је тој несретници умро муж, и да је она остала са ситном децом, па је као луда. Опија се. А кад се опије, не зна шта ради, ни кога види.
Он је тој несретници ударио два‑три шамара, али она се и даље деренда, да је то та лорфа, која јој је лавоар разбила. А није платила.
А ето, требало би само да неко откључа ходнике и да ти несретници јурну на врата и дохвате се шумарака на падини, и долине, која се отвара у Аустрију, а води још даље, у Хунгарију.
Постаће оберсти, ђенерали, фелдмаршали! Само ови несретници, ту, горе, који су се бунили, који нису, ни пред ким, сагли главу, ти неће више угледати Сунце, у Срему, ни изјахати
Рекао је да то није чудо. И он би псовао, да је на њиховом месту. Вишњевски се био заценио, кад је чуо да се ти несретници, збиља, надају да ће у Росији упознати росијску царицу.
Е тога нема! Зар не види, да смо, на изгнанију, скупно са другим женама, и дети своими несретници!“ Чекаће их, каже, у Миргороду, па шта им Бог да! Дан изгледа да ће бити леп и топао, а имаће и ветр прохлаждајући!
Очи су јој се смејале од среће, слушајући, како јој Исакович рече, све оно, што би био оној несретници, Трифуновој, рекао, да је могао, да је поврати, из смрти, у коју је била отишла, кроз врбаке и воду Бегеја.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А и о овој двојици баш нисам требао. Кајем се. Ето, нежењени су несретници, и један и други, па им то може и шкодити; бламира их то!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: А и та вашка, Трифун Трипковић! Госпави да се преставља као воскар! ЦМИЉА: Оној несретници још горе, као профисор! МИЛЕ: А и она блесава, па верује! СТАВРА: Несретник се свачему понада!
Узми ме за руку! Помилуј ме! ЦМИЉА: И ти си лепо Трифуна помиловала! Флашом, намртво! ГОСПАВА: Грех је несретници обећати, па слагати! ИКОНИЈА: Шта ти је ког врага обећаво? ГОСПАВА: Брак! Људски живот! Кујну! Спаваћу собу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
меша ону гужву по чакширама, па ће тек стати насред саме кафане и викнути оним страшним гласом поілуа: — На колена, несретници! Виде сви они забушанти и детективи да ту шале нема, па се тек ускомешаше и погледаше на врата, спремни да беже.
Зато ти наређујем да их испред Мојих очију уклониш! Нека нестану, несретници, нека пропадну, нека потону, нека сасвим ишчезну, земљу своју рођену нека изгубе, нека им се трага не зна, о њима, као
— На Крфу? — запрепасти се Господ. — А шта раде? Како су? — Како су, питаш ме Господе? Покисли к’о несретници, пропали к’о нико, а гласају, па и мене натераше да гласам. И тада и сам Господ, кад чу ово од св.