Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Онда рече они чоек: „Оче духовни! ово су били моји несретњи синови, и ја сам сва три једну вечер кад су спавали заклао својом руком, пак сам тајао и никад никому казао, па ни
па помажи ране сину и добро траву ожми да му од ње сок у рану уљезе, а снаси срце намажи, и трипут реци: устаните несретњи па сретњи, ако Бог да.
и почне нажимати сок од оне траве сину у ране а снаси срце мазати њоме, и не изрекао бјеше трећу ријеч: „устаните несретњи па сретњи, ако Бог да!” обоје устадоше на ноге као да им ништа није било.
” Кад се пробуди несретњи отац, вас забуњен нађе све како је снио и трчи трком дома. Кад дома упита жену за шћер, она му одговори да је негђе
Он јој назове помоз' Бог, а она му прихвати: „Бог дај буди, несретњи па сретњи и пресретњи сине!“ Краљев син кад ово чу, он се зачуди и упита је, шта ће ово рећи, а она одговори: „Ти си
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
О сљепоћом опојена злобо, о зла жертво душе изгубљене, рат сте дигли на свемогућега! Би несретњи морехоци пређе, - постигнути корабљекрушењем на средину бучна океана, кад окрену сунцу на рађање тражећ у њем себи