Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Јесте, због вас, ви пробисвети, ви што не поштујете старије, ви што не слушате власти; због вас је ова несрећа, ова поплава!
И Миладин се наново удубио у мисли: изгледао је тако као да му се већ десила нека несрећа; а корак му беше тром, лен, као у човека који иде некуда где се никаквој радости нема надати, а после диже суморно
— У мене се кожа најежила, жмарци ме подилазише, слутио сам да ће ми се нека несрећа догодити... Онака поган никада није добра коб...
Ја нисам знао какве свезе имају калуђери са приповетком о његовоме побратиму, чија ме је несрећа већ почела тиштити, па сам га хтео и запитати, али он и сам поче да ми разјашњава оно што нисам могао разумети: Као
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Познајући да од вражде међу комшијама и од паметозлобија за прве обиде никакво се добро не рађа, него зло и несрећа и њихова и наша; а од блажено|га мира, слатке љубови и согласија, опште комшијско блаженство и благополучије
” Наравоученије Леност је смертни грех. Из ње се рађају многа зла; скудост, убожество и несрећа из ње проиосходи. Смрди човек у лености, живот му је исти на теготу.
“ Наравоученије У усти свију народа и људи ништа се чешће не чује него: срећа и несрећа, а почти нико и не мисли да чисто сазна шта су те ствари.
Неразуман и нерасудан највише се на несрећу тужи, а неће да позна да сва та несрећа ништа није друго него његово невниманије и неразумије.
Млогога је у Инглитери с курјаком несрећа срела док је ту њих било, а како се сви Инглези сложише и све курјаке истребише, ту већ нејма од курјака несреће.
У земљама гди нејма добра поретка, ко | путује сваки час чека да ће га с кесеџијом и с злим човеком несрећа сусрести, а овде, у Саксонији, путуј колико ти драго, дању или ноћју, пешице или на коњу, нит се кога бојиш, нит те се
ових добродјетељи, и с противним њима злобама, сва лепота и красота и пријатности ништа нису него ругоба, срамота и несрећа.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” И рекао би да нисам отрчао, но одлетио, и Карађорђу све кажем шта је и каква ће несрећа за све нас отуда произићи, а и сам види гди се војска колеба и паради.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А колико ги има? — Виђају се двојица, а јамачно их има још. Ваљда су где на великом Космају. — Е, е! несрећа! — учини ћир Трпко. — А да ли то зна капетан?
— О, о, шта је теби јутрос, ћир-Трпко? — Не ме питај, море, несрећа! — Кака несрећа? — 'Ајдуци, курјаци, несрећа! Дошо земан да погинемо сос нашу стоку. — А где то, Трпко?
— О, о, шта је теби јутрос, ћир-Трпко? — Не ме питај, море, несрећа! — Кака несрећа? — 'Ајдуци, курјаци, несрећа! Дошо земан да погинемо сос нашу стоку. — А где то, Трпко?
— О, о, шта је теби јутрос, ћир-Трпко? — Не ме питај, море, несрећа! — Кака несрећа? — 'Ајдуци, курјаци, несрећа! Дошо земан да погинемо сос нашу стоку. — А где то, Трпко? — упита Веља и грохотом се насмеја. — Ето горе у Космају!
Догоди ли се несрећа да лупи који куршум чудо у облику феса, тада му и газда покуњи нос као ћуран кљун, а фес се запуши но не плане, јер то
За једног, опет, причају како је неколико година путовао железницом, само да би му се догодила каква несрећа, или да прсне казан или да се сударе возови. И тако даље и тако даље. Еле, отприлике тако су настрани људи ти Енглези.
Све једно другом до увета. Најстаријем, Огњану, беше тек седам година. Сеоску кућу не може задесити грђа несрећа него кад остане без мушки главе. Та је несрећа задесила још многе куће у овоме крају.
Сеоску кућу не може задесити грђа несрећа него кад остане без мушки главе. Та је несрећа задесила још многе куће у овоме крају. Многа удовица жалила је и прежалила свога домаћина.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, итд... Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се. Онда поседају и разговарају.
Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! И те попине речи одбише људе од Крушке... Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.
То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!... Мора то бити! Али како?... Јест, баш у томе је била сва несрећа!... Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ... Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан...
— Море, и наживела се!... Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. — Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!... Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. И тако је ишло.
— Ваља послати у Митровицу. Шат се тамо нађе. — А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... — Не знам. — Онда је несрећа! — рече Јаков. — Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. — Куда? — Нека иде сваки својој кући!...
балинчаг — деца неуких и простих муслимана батли — срећан човек бегенисати — заволети без — врста платна белај — несрећа, зло, беда белокорац — нож са ручицом од беле кости берићет — издашан род, обиље бимбаша — командир веће војне
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А она је некад била краљица у једној земљи с ону страну песка. Кад су је протерали, несрећа је довела у овај град где је дошла идући стотину дана за нечијим дромедарима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ни за каву није богзна како марио... Па шта је радио сву ноћ по механчинама? — питате ви. Несрећа, па то ти је! Да је пио, чини ми се, ни по јада. Него... Видећете! То је мојој мајци пола века укинуло.
— Хајдемо-те одавде! — рече капетаница. — Овде је несрећа, а ми... — она погледа у обе ноге своме мужу и у пуне обрашчиће свога детета...
Нема, море, оваке девојке ни до деветог села!” Онда извади из недара кутицу с огледалцетом и стаде коврчити золуфе. Несрећа је то што она, и кад уђе у кућу Ђенадићеву, оста мазница, као што је и у оца била. Она зна све најбоље!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А деси ли се каква несрећа у селу да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро. Ако богатији умре, оглашују га
— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа... — Наопако! Каква несрећа? — излети поп Спира. — Како, како? Да се није откинуло клатно, па
— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа... — Наопако! Каква несрећа? — излети поп Спира. — Како, како? Да се није откинуло клатно, па поубијало јадну дечицу?
— Брже, господине, малер... несрећа, велика несрећа... — Наопако! Каква несрећа? — излети поп Спира. — Како, како? Да се није откинуло клатно, па поубијало јадну дечицу?
»А дабоме, ето така ће несрећа увек пре наћи себи срећу, него ова моја!« говорила је чешће гђа Сида. »Гледај, молим те, само како му пиљи у очи к’о
И не знам како, већ тада му је падала на памет страшна мисао: каква би то велика несрећа била да нешто као поп остане удовац, да му — не дај, боже, — умре таква попадија!
А откад ти говорим ја. — Шта ми говориш?... Па шта је то, даклем, било? Да се није каква несрећа догодила? — А, баш напротив, све је весело ишло.
Е, ко, ђаво да позна!.. Ето у томе је сав њихов кумст, и сва моја несрећа и малер. — Еј, наопако ти звонило, и теби и нама с тобом. — А екселенција се наљутила после поп-Спириног псалма...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ето слушам ја и мучим се. Свакога од ових овде распиње по нека тешка и велика лична несрећа, и само ја не бих имао никакве нарочите историје да испричам, а мучим се.
си ти, и ту, пред тобом, да плачем најгорчим плачем због свих неправди према теби, да ти покажем најдубље дно мојих несрећа због тога, да те молим за опроштај што сам те у узбуђењу оне махните осећајности вређао, да те уверим како ти нисам
Африка
Има губу која ће му ко зна кад згњечити срце. Тако је страшна беда и несрећа и у овоме селу, да нема скоро ниједне колибе од пурпурнога блата, а да се пред њом не виде, чак и мускулозне девојке,
Ускоро ће ноћ. Међутим, пред само вече, несрећа. Либанац, који, као и сви белци, комбинијући своје кретање кроз савану са ловом, држи непрестано пушку уза се, спреман
Црњански, Милош - Сеобе 2
КЊИЖЕВНОСТИ Милош Црњански ДРУГА КЊИГА СЕОБА Садржај И АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ 6 ИИ НЕСРЕЋА ИХ ЈЕ ТОГ ПРОЛЕЋА, У ТЕМИШВАРУ, СТИГЛА НЕОЧЕКИВАНО...
Не треба дирати у војника. Тај занат је сам по себи довољна несрећа. Војник је сам по себи мученик, и није човек као други људи.
Дерао се: „Темишвару, ни село, ни граде, већем један, украј воде, смраде.” ИИ НЕСРЕЋА ИХ ЈЕ ТОГ ПРОЛЕЋА, У ТЕМИШВАРУ, СТИГЛА НЕОЧЕКИВАНО...
Желели су да остану заједно, као што су дошли, у збег Трифуна Исаковича, у Хртковцима. Несрећа их је у Темишвару, тог пролећа, стигла, неочекивано. А то пролеће, године 1752.
Ја сам човек сеновит, Шокице, не бој се, али што кажеш за женидбу, ко ће мене за женика? Несрећа се за мене привезала. То би била моја женидбина. Грех је на то намамити другога!
официр, који је ишао, у рату, и на Францеза, и на Прајса, године 1744, па је знао да су то лудорије, и да је то несрећа. У њиховим побунама, док су били у Потисју, било је већ неколико мртвих, и неколико кућа било је срушено.
А кад би на свој живот мислио, сећао се само неколико дана, и по неке недеље, кад је сретан био. Несрећа, која их је тог пролећа била стигла у Темишвару, несрећа Павлова, па затвор, саслушања, све то, а нарочито свађа са
Несрећа, која их је тог пролећа била стигла у Темишвару, несрећа Павлова, па затвор, саслушања, све то, а нарочито свађа са госпожом Кумријом – која се била сва изменила, откад је он
Гледао је да је развесели, макар и глупим шалама. Све се надао да је несрећа, у њеном браку – коју је био приметио – само пролазна.
Али је то било пре седам година. Погледав жену испод ока, Трифун помисли да је међу њима почела да протиче несрећа, као нека река, која их раздваја. Узалуд они, каткад, још, пружају руке једно према другоме.
Ни браће не имамо, кад нас заокупи несрећа. Сам је човек у беди. Чему трошити речи о томе? Мутав мутавог најбоље разуме. Онај ко плаче, зна шта је суза горка.
Трандафил се смејао, слушајући јаде и муке Исаковича, а понављао је да све то није било потребно. Није потребна ни несрећа, ни патња, нити је потребно да дође до горких суза.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
То је прекада. Највећа је брига једне породице да има наследника који ће наследити и одржавати славу. Несрећа је бити угасник, без мушког порода. Напротив, Бугари не памте своје претке, немају славе и презивају се само по оцу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ти увек гледаш људе из најцрњег могућег угла! То је твоја несрећа, Слободане! - мама одложи кошуљу на којој је поправљала огрлицу и стави ми руке око врата.
Сав претрнуо сетих се њеног лица кад је рекла да ја на све гледам из најцрњег могућег угла и да је то несрећа за мене. Одједном сам ужасно желео да је видим. Девет и петнаест! Још је, можда, у месарници.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Никакве лекарије нису јој помогле. Њу је убила туга, коју време није могло излечити. По све велика несрећа. Господар Софра изгуби десну руку. Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће.
Црњански, Милош - Сеобе 1
жбуња, загушљива топлота ниских и осунчаних облака, магла из дубина, густа као дим, све га је то гушило и успављивало. Несрећа као да је била остала иза њега, пред њим је била само та даљина, зарасла густом травуљином, од које се малаксава.
А и тај муж, који је сад беше оставио, и живот са њим, чинио јој се као једна дубока несрећа, у којој се она узалуд трудила да некуд оде.
је кријумчаре и скелеџије и наилазио на заборављене женетине своје и својих другова, на успомене својих пијанки и несрећа.
умре, што напитом Аранђелу Исаковичу, у том тренутку, не изгледаше нимало немогуће, он је веровао да би се сва та њина несрећа добро свршила и да би он, у том случају, био мио и драг и самом себи, и њој и брату, и свакоме.
То, да је од њега могла потећи толика несрећа, толика неочекивана патња, то га је доводило до безумља. Пут до куће трајао је читаву ноћ.
и врбака, загушљива топлота ниских и осунчаних облака, магла из дубина, густа као дим, све га је гушило и успављивало. Несрећа као да је била остала иза њега, пред њим је и сад била, као и при поласку, нека даљина. Био је миран.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) чини све оно што је „свето“ или „опасно“, „нечисто“. Циљ табуа је да се избегне нека несрећа, уздржавањем од обављања какве магијски опасне активности.
где је главни циљ брака рађање потомства, а женина основна функција да буде мајка, бити бесплодна јесте голема несрећа. У нашој култури једина женска улога која изазива поштовање и свеопшту наклоност јесте материнска улога.
Велика је несрећа бити угасник, тј. без мушког порода. Имајући ово у виду, разумљиво је што многи свадбени обичаји и обреди имају за циљ
⁸⁸ Занимљиво је овде напоменути да се понегде сматра да ће несрећа задесити оног ко трудници није испунио жељу, тј. ко се огрешио о њу јер јој није дао храну.
и баци га за њима изговарајући у себи три пута: „Колико ова земља далеко од неба, толико од мог дјетета свако зло и несрећа, поган и плач.
(Вук, бр. 4605) г) СУДБИНА — Ако враг није разбио колијевку, разбиће гроб (ако се чоеку несрећа не догоди у младости, догодиће се у старости). (Вук, бр. 10) — Дај ми срећу, па остави ме у врећу.
један доказ да се у нашој патријархалној култури на пород, тачније на мушки пород гледа као на светињу и да је највећа несрећа остати без мушких наследника који ће неговати и чувати породични култ.
, чека велика срећа, а ако, пак, сретне зеца, попа, бабу, жену са празним судовима, онда га чека несрећа.³ Ово противречно схватање дечје природе можемо донекле објаснити очигледним мешањем хришћанског (црквеног) и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Бежати као без душе, баш као што су још од средњег века, у време покоре, ратова и несрећа, бежали њихови преци од куге и од шуге, надајући се да ће их само лудачко бекство спасти заразе; трчаће панично и
— Пре него што му се догодила та несрећа, њихов главни кувар радио је десет година код француског конзула, а тај је, ваљда, знао шта једе!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ено их на гумну, те ме послаше за тобом! — Кад је та несрећа била? — пита владика, погнавши коња у ход. — У ручано доба. — А чији си ти?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Право имају: ко се неће подсмевати несрећи. МУЖ: Верујем. ЖЕНА: Верујеш, шта верујеш, да сам несрећа, је ли? Право имаш. - Красан муж, леп муж, благо мени како сам се усрећила! МУЖ: Иди доврага!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Оно што је писац видео пре тог буђења, у предворју стварног живота, поетска је основа његовог дара, сам тај дар. Па и несрећа и пустош сељачког живота, виђене очима детета, претварају се у поезију вечите патње и муке човекове.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све је »сујета, сенка и дим«. Најбоље је и не доћи на овај свет, који је »долина суза«, а када се човеку већ деси несрећа да буде рођен, најбоље је умртвити своја чула, ништа не видети и не осећати, чекати гроб у који леже све и који једини
За Радичевића је била несрећа што је потпао под апсолутан утицај Вука Караџића и што није могао самостално развијати се.
Милићевић, Вук - Беспуће
кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у црно све око себе својим јадом и кукањем.
Па онда му дође мисао да га они нимало не сметају, да је он сам свему томе крив, да је он био увијек несрећа за самог себе са својим лудим и суманутим мислима. Кад би им отказао стан? Неће моћи, и шта да им каже?
И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно јада.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш, а он среће нема, него га тера »баксуз« једнако откако памти за себе.
Неколико недеља после бегства Кајина, наредника Мику задеси несрећа. Нађу код њега неке мало крупније неисправности, тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у једно
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што утекло па се не разбегло, Све из боја у њ се Турак' слегло, Ту мишљаху јадни да одахну, Ал' несрећа још их се не махну.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
У оној првој љутњи, свашта је могао... Ево га, фала Алаху... ЈУСУФ: Сад се прибери, Хасанагинице. Ако несрећа не може да се избегне, барем се одмотава и пролази.
Видим да не разумеш... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ајде, не фантазирај! Несрећни људи каткад верују да им несрећа даје право на све. Јесте, јесте. Нисам ни ја од јуче. Има их који се и у несрећи понесу!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Гле, како је увело, грехота човека и да погледа... Ето, од десет корена ако један прихвати. Несрећа, кажем ти!... — Истина, истина! — одговараше онај други. — Боже, опет он?!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
МУКА НЕ ДА САКРИТИ 132 ПЕПЕЉУГА 135 ТИВТИЗ И ЏОМЕТ 139 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 143 ПРАВДА И КРИВДА 145 СРЕЋА И НЕСРЕЋА 147 УСУД 149 СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ!
И тако му проклетнику поможе кривда. СРЕЋА И НЕСРЕЋА Сукобе се у путу Срећа и Несрећа, па се почну препирати. Несрећа каже да и она може човека усрећити баш као и Срећа,
И тако му проклетнику поможе кривда. СРЕЋА И НЕСРЕЋА Сукобе се у путу Срећа и Несрећа, па се почну препирати. Несрећа каже да и она може човека усрећити баш као и Срећа, само кад хоће.
И тако му проклетнику поможе кривда. СРЕЋА И НЕСРЕЋА Сукобе се у путу Срећа и Несрећа, па се почну препирати. Несрећа каже да и она може човека усрећити баш као и Срећа, само кад хоће. Срећа опет вели да не може без њене помоћи.
Срећа опет вели да не може без њене помоћи. — Баш могу, — рече Несрећа — ево једног старца где нам иде у сусрет, па ћу покушати. — Помоз' бог стари! — Бог помаже.
— Ево ти тридесет форината, па купи себи једног коња и кола — рече Несрећа. — Хвала ти на дару и бог те благословио — рече старац, затим прими новце, спусти их себи у недра и оде својим путем.
Сутрадан подапне опанке, па хајд опет у дрва, а Срећа и Несрећа већ га чекају. — Но стари, — пита га Несрећа — где су ти кола? Зар опет идеш пешице у дрва?
Сутрадан подапне опанке, па хајд опет у дрва, а Срећа и Несрећа већ га чекају. — Но стари, — пита га Несрећа — где су ти кола? Зар опет идеш пешице у дрва? Каже јој старац по души како је прошао са оним новцем.
Зар опет идеш пешице у дрва? Каже јој старац по души како је прошао са оним новцем. Расрди се Несрећа, па вели старцу: — Ево ти још тридесет форината, но сад боље отвори очи куда ћеш с њима.
— Е, кад је човек несрећан, он је баш несрећан, — вели старац, па сутрадан хајд опет у дрва. Чекају га већ Срећа и Несрећа, а он им по истини каже шта је и како је.
Идући једном у дрва на својим колима, сукобе га Срећа и Несрећа, па га упитају откуд му коњ и кола. А он им све приповеди.
Сутрадан на походу рече му домаћин: — Брате, опомени се и мене ако где нађеш Усуда и запитај га каква је ово несрећа те не могу своје дружине никако да заситим и зашто ми отац и мати никако не умиру.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Треба за вечеру. МАКСИМ: А гди је од подне? СОФИЈА: Појело се све. МАКСИМ: Ти си несрећа! Седиш ту, да те виде официри, а напољу нека се размеће и развлачи. (Јеврем намигује Софији.
Од оног доба заклео сам се да нећу руку метнути на њу. Лако се може догодити несрећа каква, па да страдам због неваљалице. МАКСИМ: Дед бога ти, куме, за тај лек. КУМ: Шта ти се чини, какав је то лек?
(Пева): „О само дај ми мир!“ (Највишим гласом, као жена): „Та убио те бог с несрећом, та ти си несрећа био, несрећа ћеш и остати; сад ћу те оклагијом, виле ти кожу дерале!“ (Пева): „Пјеније миле моје и љубезна писма“.
(Пева): „О само дај ми мир!“ (Највишим гласом, као жена): „Та убио те бог с несрећом, та ти си несрећа био, несрећа ћеш и остати; сад ћу те оклагијом, виле ти кожу дерале!“ (Пева): „Пјеније миле моје и љубезна писма“.
НИКОЛА: Твоја жена пустаија? МАКСИМ: Не пустаија, то је мало; убица. НИКОЛА: Каква несрећа! Шта је учинила? МАКСИМ: Упропасти ме, па крај. НИКОЛА: Али како?
Знај, ја сам несрећан. СОФИЈА: Несрећан, у чему? МАКСИМ: Дира ли те у срце моја несрећа? СОФИЈА: Смешно питање; ваљда нећу певати кад је теби зло. МАКСИМ: Да избављен будем, од тебе зависи.
Читајте само даље. ШАЉИВАЦ (чита): „Ако моју молбу не испуните, мене очекује јошт већа несрећа. Јер како се зна, да свака флота мора имати свога адмирала, то ће наравно морати изићи да 37 адмирала нема, и да сам
Препоручујући се Вашој милостивој учености јесам итд.“ То је велика несрећа, г<осподин> доктор! ДОКТОР: Нека себи припише. ШАЉИВАЦ: Ја би опет молио за тог бједног човека.
ДОКТОР: То ми је мило, али ја без разума не могу да будем. ШАЉИВАЦ: Колико је то велика несрећа, толико је с друге стране срећа. ДОКТОР: Како? ШАЉИВАЦ: Ви сте казали да је дух из коња прешо у вас.
То је поган и несрећа од жене, цео се комшилук на њу тужи, где год дође оће да је прва да све надговори, канда је другима језик мати
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
У бакутином кревету испод мадраца пронашли туце конзервишки с пасуљом и отварач већ отупео од употребе. Да несрећа буде већа, када је моја маман пролазила поред „Три грозда“, келнеришка јој с врата пропевала: „Госпођо“, казао је,
И таман кад срећно прогурасмо једну епидемију лудила, дође време да нам се на главу сручи нова елементарна несрећа — мамине гошће, бивше матуранткиње!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Међутим, уверени будите да ћу ја такав исти начинити дати, ма пошто био, кад се таква несрећа догодила. МАРКО: Ја не знам шта ти говориш, Батићу. Прстен је код мене. БАТИЋ: Код вас?... АЛЕКСА: Да, ту је прстен.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Затим је иста вучина плава, у свом кожуху мрком, разбојник неки, несрећа права, трчећи зечјим трком, фрчући мачјим брком, јурио Цицу, сиротицу, уз дрво јадна једва загребла, горе
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Морали сте грдно пропатити? — И колико! После десет дана нико више није имао ни пет пара у џепу. Несрећа је била што зими нема никога у замку. — Жена вам изврсно весела. — Врло је јака. Она је и мати двоје деце.
да га замисли; нарочито док не може да замисли да и онај други има своје занате, децу, бриге, да је углавном срећа и несрећа расподељена подједнако праведно и неправедно по свету, можда и уме да мрзи.
То је читаво проклетство и ваљда највећа несрећа које је рат оставио за собом. И још каква несрећа!“ Погледам у сат. Нећу имати више времена да се вратим чамцем.
То је читаво проклетство и ваљда највећа несрећа које је рат оставио за собом. И још каква несрећа!“ Погледам у сат. Нећу имати више времена да се вратим чамцем. Овај клизи и сувише лагано.
Изгледа да се ни иначе, никад и ни код кога, ствари не поделе како треба. Каква несрећа наш живот, ако га гледамо с једне стране. Жалим вас уистину... Помиловао сам је по коси.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Јер Рајко је казао, а Рајко је баксуз, па да несрећа не буде страшнија... Сад је на нас ред... Злослутни и језиви шум... ужасни фијук, све језивији и страшнији.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео. И свака несрећа мора да се разбије о моју главу !... — Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...
Ја видим, рече он, да ми се спрема велика несрећа... неће проћи ни две недеље, а ја ћу бити отпуштен. Па куд ћу после и шта ћу ?... — Отпуштен...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Крити у срцу за све гнушање о како је бедно. Ви нисте криви знамо за оно што ће бити, несрећа је баш част. Дужност је лаж из прикрајка за нас што болно гледамо. Не чини ништа ако сте мајка од тог је лепша сласт.
то чест случај са народима на границама, били су раздрагани србијанским победама у бугарском рату (који је био велика несрећа) и били су готови на свашта.
УЗ „МИЗЕРУ“ У зиму 1918, ја сам у Загреб дошао после оног крвопролића на Јелачићевом тргу (које је било наша велика несрећа). Загреб је био мрачан, запуштен, препун. Хотели заузети од свакојаких патриота и политичара. Скупоћа велика.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Дубоко сажаљевамо што је наш народ у тим крајевима снашла таква беда и несрећа; 2. Најоштрије осуђујемо дивље поступке Анута узвикујући: Доле с њима! з.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мало затим појави се на капији, уседе у кола и, као човек за којим јури страшна несрећа, а он нема више никаква излаза до бегства, викну: — Терај! Коњи пођоше брзим касом.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па тако и с тобом. Рекоше нам. Дође нам ’абер за тебе. »Е, што вам сад, веле, долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле! Оће да кукате црнога Маринка!
Па и ту је несрећа гонила; њена лепота је многима пријатности али њој је грдне непријатности причињавала — јер јој није дала да се на
У последњој окружној вароши (из које ће доћи амо у друмску механу у село) задеси је дупла несрећа; заљубио се у њу најпре син окружног начелника, млади телеграфиста, а после и тата му, сам главом окружни начелник.
— А нијесам ти, бога ми, господине, никад о томе ни мислио! — вели Макса палећи цигару. — Ама то и јесте несрећа што сте сви тако индиферентни, апатични, инертни! — Е, то ти је вала!
« па тек онда да је читају! Обично се вели да кад човека потера несрећа, а она не зна шта је доста, него заокупи па не да човеку ока отворити. На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија.
На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија. А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Брђани, међутим, не могу без несреће (Наћи ће је, па нек је у пласту игла!): Куда год крену, несрећа их пресреће, Где год стигну, она је пре њих стигла! У Немачкој им смета хладноћа.
Таква је, по природи, људска несрећа: Заглупљујућа, нема, без израза! Под њеним притиском човек се не сећа Ни најпростијих решења и излаза...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш! Каква те је спопала несрећа тено кукаш као кукавица и топиш се у српске несреће?
Ко на брдо, ак' и мâлô, стоји више види но онај под брдом; ја повише нешто од вас видим — то је срећа дала ал' несрећа. Не бојим се од вражјега кота, нека га је кâ на гори листа, но се бојим од зла домаћега.
За њима су тридест кокошаках, могу живјет као два султана да им дáдê некаква несрећа. И што ми је до њиове свађе — а воли бих да надјача мањи; а ти, ага, браде ти свечеве?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
су јој се, што су хтели тиме свој родбински дуг према њој да одуже: да је бар сада угосте, почасте, док се та несрећа није догодила, да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала,
А да је он, он сад ту, његова несрећа и црна судбина. Ходао је. Није могао да се надише. Прсти су му пуцали; глава његова, већ уска, стара, спарушкана и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер свет је тешка, страшна лудница, Свирепост, очај, несрећа и вај. Или ће увек све бити тек плен Сурове смрти; а вечно робље Живота неће стрести ланац њен, К’о санте леда ни
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
В Та ненадна побрка сваки ред у кући и ражалости укућане па и браственике. А куд ће несрећа да се то баш деси уочи свеца, ког је сердар наумио да прослави након толико, и кад већ бјеше јавио старим званицама!
Али у срцу своме вапио је: „Боже мој! кад ће ме се већ једном несрећа оканити? Сатари је, јер ми одушка не да, но ме спопала мимо остале, људе!
не куни нас!“ викнуше многи, један за другијем. „Проклети смо и без тога“. „А да што погазисте вјеру, губала вас!“ „Несрећа, Господару, зли удес!“ одговори један понајстарији између њих.
Било их је ту, којима још не зарастоше ране на срцу, којима је каква му драго несрећа ојадила! Мајака обесињенијех, љуба удовица, сестара безбратница, браће од скоро инокосне, еле бјеше народа у жалости,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Средња је срећа најбоља. — Срећу моли да те испрати, а нек’ те не причека. — Срећан је кога туђа несрећа учи памети. — Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић’ не можеш.
— Роди ме мајко без главе, само немој без среће. — Ако човек неће на несрећу, несрећа ће на њега. — Не стани сироти на скут, нећеш себе на срећу. — С кијем је срећа, и мрав му помага.
— С кијем је срећа, и мрав му помага. — Човек може сироти стати на скут, али не може на срећу. — Где срећа вечера, несрећа руча и вечера. — Где је срећа ту је и несрећа; где несрећа ту и среће има. — Многима срећа на велику несрећу служи.
— Где срећа вечера, несрећа руча и вечера. — Где је срећа ту је и несрећа; где несрећа ту и среће има. — Многима срећа на велику несрећу служи. — Срећа корача брзо, а несрећа још брже.
— Где срећа вечера, несрећа руча и вечера. — Где је срећа ту је и несрећа; где несрећа ту и среће има. — Многима срећа на велику несрећу служи. — Срећа корача брзо, а несрећа још брже.
— Многима срећа на велику несрећу служи. — Срећа корача брзо, а несрећа још брже. — Хитар одвише срећу прескаче. — Човек срећу стигне, али не сретне. — Срећу за косе, а несрећу за роге.
— Човек срећу стигне, али не сретне. — Срећу за косе, а несрећу за роге. — Инат је несрећу родио. — Несрећа је дугорепа. — Срећа никада до краја не траје. — Не бој се никог, сем своје зле среће.
сад село Глушци; отпали су му табани у селу Табановићу; ослепио је у Слепчевићу; изгубио је штит у Штитару, а највећа несрећа десила му се у селу Десићу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Сутрадан на походу рече му домаћин: „Брате, опомени се и мене, ако где нађеш Усуда, и запитај га каква је ово несрећа, те не могу своје дружине никако да заситим, и за што ми отац и мати никако не умиру.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СТАВРА: Наопако кад не би постојала! ЦМИЉА: Што наопако? СТАВРА: А у шта би се човек иначе надао? Има таквих несрећа у животу, да се само у чудо можеш надати! ЦМИЉА: Далеко било! (Цмиља се враћа за шанк.
СТАВРА: Неће то бити то, друга је ствар у питању. Кад те задеси несрећа, ко да прогледаш. Видиш и оно што нико не види! ИКОНИЈА: Ја и кажем да човек повантрза!
Оћу да кажем, другим очима. ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ја не поричем да сам доживео несрећу... СТАВРА: Пусти несрећу, несрећа не дође зато да нас упропасти. Него ми кажи где су ти твоји војници. ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено их тамо, видим их ко сад вас!
Басамак по басамак, па једног дана — опет на говорницу! с ње се види далеко, као са лађе! СТАВРА: Тебе је несрећа џабе задесила. ЦМИЉА: Насути су вам ови шкембићи!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СТОЈНА Не знам, газдо. Но знам само да се овако више не може да издржи. Ја бар не могу. Откад се она несрећа деси и он овамо код нас дође, ето и ноћ и дан све је уједно. Ја више не могу да издржим.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и најполезнија чловеку на свету, будући да од ње зависи сва наша доброта илити злоћа, следователно, и сва срећа илити несрећа, колико телесна толико и душевна, за које родитељи (о, родитељи, слатко и свето име!
Откуд, дакле, несрећа? Ваљада је са стране чловекове. Ај чловек, бива ли својевољно и добровољно несрећан? Никако! Јасно је, дакле, да из
како и другим свештеником не само забрањен него јоште чрез апостола Павла очевидно заповеђен, како се тај непоредак и несрећа учини те епископом жене отеше? И шта ваља да мислимо од калуђерскога чина?
— смрдљив зловоспитан — рђаво васпитан, неучтив злонаравије — рђав карактер злополучан — несрећан злополучије — несрећа, зло злословити — клеветати злохотник — онај који жели зло злошчастије — зла срећа; несрећа зовоми — звани
несрећан злополучије — несрећа, зло злословити — клеветати злохотник — онај који жели зло злошчастије — зла срећа; несрећа зовоми — звани зреније — гледање зри сије — погледај ово ибо - јер игуманисати — бити игуман идриотски —
неусипан — неуморан неусихајем — који не пресушује нечајан — неочекиван нечај(а)но — изненада нешчастије — несрећа нешчислим — небројен нибуд (који) — који год нижни — доњи, млађи никогда — никада ниње — сад ничеса — ничега но
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ове јесени и ове зиме... Каква ли ме То несрећа чека? Године и старост донели су ову ноћ. Старост... Још неколико година и пресахнуће снага која продужује живот.
Санке су празне. Са њих сиђе само Мијат. Аћим рукавом пређе преко очију. Моја несрећа је почела кад сам га први пут одвезао у Паланку, у школу. Сад то видим. — Чим није јавио, неће ни доћи.
— шапну она и устаде. Ђорђе скочи с кревета и са стиснутим песницама пође на Симку: — Ти си моја несрећа! Ти си ме сатрла и живог сахранила... Ја сам мртав човек, ја нисам човек, ја сам камен, ја сам угашен угарак...
Коме ћу дукате? За кога сам се мучио? У овој кућерини живе мишеви, слуге, дукати, ти, моја несрећа... И ја... камен, сув, ништа...
Дише брзо у бесу и мржњи према Аћиму што је лудом главом упропастио село, кућу, себе, све. Да ли је ово та велика несрећа њихове куће коју је он још од Бадњег дана стално предосећао? Може ли још нешто црње и горе да га снађе?
Искрено. Неће да верује. И руке јој, у млеко умочене, дрхте. Све да заборавим? И мислима се зло и несрећа чине. Жао ми је. Истина је јер плаче. Нека плаче, још нека плаче, до сунца нека плаче. Не би плакала да није.
Твоја мати јауче и крвари ноћас, а ти ћеш, можда, бити несрећа, неправда и мржња на земљи. Сунце ће те огрејати само да би Катићима наследник био. То само ја знам.
Цео багремар морали су да посеку, јер је таквих, као што је мој отац, било доста. Била би несрећа ако у твоје време не би било луди које би на багремово коле набијали.
Чим се вратио с гробља, где заувек остави Симку, он постаде оно што јесте: човек који од невоља и несрећа сељачких живи и расте.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И Сима терџуман хита ка чесми. Ако је у питању неспоразум, ко ће га разрешити боље од њега; ако је у питању несрећа, ко ће наћи праву реч брже од њега.
Можда је то била, у слепом гуслару, чиста срећа од постојања; можда је то било и сазнање да се несрећа, претворена у живот, сасвим добро може одживети. Било како било, он се ослањао на ту тачку и она га је водила.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Они дакле живе и поред свих несрећа и само нас простор и време деле. А она расте, напредује, расцветава се, постаје свесна и разумна, она је на путу да
Нема ништа јаче од човека, тврд је као камен: и ране и тифус, један па други, и сто несрећа и опет се не дам, стојим, живим, ево ме.“ Напићемо се, богами. Она ствар мора да је изравната.
Јест, ваљао је некад овај ђида, одужио се, али га задеси једна само несрећа: не умре на време. Па се онда наже и шапуташе ми промуклим гласом на уво: Само пази ово што ћу ти рећи: Кад једног
својих другова (сретних што су склопили очи) која штеде своје бедне животе, имају још осмеха на уснама, поред свих несрећа, и не увиђају сав страхотни замашај грозне катастрофе.
Као да у црнини ноћи стоји она сасвим сама пред човеком, та несрећа, као бела авет, која тамни јутром кад је он гледа с прикупљеном снагом, одморен и окружен људима, на светлости која
На жалост, позната ти је наша несрећа у турском рату, кад су два наша, рђаво вођена, батаљона одступила са положаја љумских.
она свом оном чудном силином што чини да се човек потпуно заборави у садашњици и да се живо поврати у стварност свих несрећа и жалости што их је доживео. И тада заплаках.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Јер и тиме он бива прикраћен у оном основном људском праву: у праву да му се бар призна његова несрећа. Па се тако, све за љубав људског достојанства оног обичног просјечног човјека, на другу страну и другим начином, опет
Ето, што све може да донесе једна сретно потрефљена несрећа!... А вјероватно је чуо и за мој страх од собног друга. И то га је навело на пажњу према старом
И зато, увијек даље! А у моме случају, мислим да је веома самилосно дошла та вањска, случајна несрећа која ми је повриједила руку и скврчила прсте колико је било потребно па да ми препријечи такозвану „даљу каријеру”.
изгледа преда мном отварале”, мене самога то није ни за тренутак успјело завести у заблуду и пољуљати у оцјећајy да је несрећа дошла баш у прави час, у час кад сам био допро до крајњих граница мојих могућности и када ни без тога не бих био
Осим тога, то се дешава тако ријетко! На то се не смије рачунати; то је нешто сасвим изванредно, као несрећа у жељезничком саобраћају.
У умјетности добре су трагедије веома ријетке. За трагедију у животу довољна је несрећа. За трагедију у књижевности треба још нешто: таленат.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сутрадан на походу рече му домаћин: — Брате, опомени се и мене, ако где нађем усуда, и запитај га каква је ово несрећа те не могу своје дружине никако да заситим, и зашто ми отац и мати никако не умиру.
Хаџиница га опет опази, па чим га видје, одмах га познаде, па помисли: „Ето ти га на, опет га је некаква несрећа стигла?“ па га брже-боље зовну.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
У то време смо се преселили у оближњу варошицу Госпић. Промена места становања за мене је била права несрећа. Готово ми је срце препукло на растанку од наших голубова, живине и оваца, од нашег величанственог јата гусака које би
Тада нико није ни помишљао да постоји и најмањи изглед за успешну реализацију таквог уређаја. Несрећа је у томе што сам у патенту, послушавши савет својих адвоката, назначио да се њиме управља помоћу једног кола и једног
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
За младог досељеника и није несрећа да се овде искрца без пребијене паре у џепу; за младог човека уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да
За младог досељеника и није несрећа да се овде искрца без пребијене паре у џепу; за младог човека уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу, под условом да у себи има довољно снаге да
Дошао сам до закључка да је национална несрећа у томе што већина усељеника никада не може да заврши своје ”жутокљуначко” шегртовање.
Наука није никад претрпела тако велики губитак у тако кратком интервалу времена. Хелмхолца је задесила несрећа на броду којим се враћао из Сједињених Држава 1893. године.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ово ми је син, и главом на њ показа. —Како те муж пустио без себе? — шалио се старешина. —Човјеку се десила несрећа: болан је, — изрече жена и загледа се у ватру. —Што му се догодило? Кажи! —Која вајда казивати? Отуд нема помоћи.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
О теорији књижевности не смем ни да размишљам. Има других који ће је написати или су је већ написали. Моја је несрећа што сам се стицајем прилика морао да селим и мењам радна места једно за другим.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
понављану заменицу ја, па је у преокренутоме грама тичком лицу огледалски понавља: „А да је он, он сада ту, његова несрећа и црна судбина.
Ова је појава утолико више занимљива што иначе Станковићеви ликови обично некога воле, а несрећа долази од туђе, поглавито родитељске, породичне одлуке, изричите или прећутне, која онемогућава љубав.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
лес, мртвачки сандук. Људевит Гај (1809—1872), знаменити хрватски родољуб и књижевник. малер (фр.), несрећа. Марија Трандафил (1814—1883), добротворка која је своје имање у вредности милион и по динара оставила на помагање
мукте (тур.), бесплатно. нȅрŷка, несрећа. њивити, неговати. ордија (тур.), војска. оркан (до тал.), јака бура, олуја. оскврњен, нечист.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: А мој Василије? ФЕМА: То је несрећа! Ја јој говорим о првом господину, а она оће свињара. А нећу се ја млого ту с тобом резонирати. Кажи коми фо!
И сад ме сврби кад се сетим какав сам бој за то извукао. ФЕМА: Да си врат сломио, кад си таква несрећа! САРА: Овај се момак види гурбијан бити, али зато се ви немојте љутити, него молим, изволте за онај шољ кафе...
ВАСИЛИЈЕ: Гди си је, до триста врага, оставила? ЕВИЦА: У бурмутици. А моја несрећа мати дала филозофу. ВАСИЛИЈЕ: Шта, филозофу? Код филозофа моја решконта? Чекај мало! (Пође.) ЕВИЦА: Васо!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
О чело моје од сна и ветра мапо! Одајем се мртав сунцу после мене јер несрећа и после смрти траје. Слепи јасно виде судбину пред којом шене предели небесни сатворени од издаје.
Петровић, Растко - АФРИКА
Има губу која ће му ко зна кад згњечити срце. Тако је страшна беда и несрећа и у овоме селу, да нема скоро ниједне колибе од пурпурнога блата, а да се пред њом не виде, чак и мускулозне девојке,
Ускоро ће ноћ. Међутим, пред само вече, несрећа. Либанац, који, као и сви белци, комбинијући своје кретање кроз савану са ловом, држи непрестано пушку уза се, спреман
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Главаш и Радак. ГЛАВАШ: Па, Раде?... Има ли гдегод што? По гори мирно?... А по селима?... РАДАК: Несрећа! Десет је дана како путујем Кô сенка нека горе зелене.
Шта је смислила? Сад кад јој сину колац спремају? Ту нечег има!... (Гласно.) То мора да је страшна несрећа Што старост гони да метанише Пред мрским лицем бесног Турчина?...
Ох, боже мој, Да није он?... СТАНА: „Несрећа!...“ Не кидај срце, добар човече! Кад мајка старим гледа очима Порода бедног главу клонулу Како је над њом џелат
и мудра глава Крвљу ће својом бедем мастити! — Ти за то велиш да је несрећа!... Па кад у лету пâлош застане, А крвав слуга паше свирепог На бледу мајку упре зеницу: „Ил’ подај ћерку паши
“ О, ту је мален израз „несрећа!“ То су болови, страшни грчеви, Што их сатане нокат изоштрен, Ријућ по старим груд’ма пакосно, Чупа из срца болне
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И понекад сва цпећа и сва несрећа човекова састоји се у овом несхватљивом нечем, што се повија и расипа по вољи ветра«.
Док услужни руски официри потрчаше једни за коњем, други се скупише око г. доктора и салетише га: — Ах, каква несрећа, господин пуковник (Руси из учтивости увек титулирају за један, два чина више) изволели су пасти, упрљати мундир,
Застанемо на једном брежуљку да видимо како иде борба иза нас. — Ах, каква несрећа! — узвикну Комаров — наши одступају преко винограда...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Сестро моја, нежни цвете Старих успомена, Нит’ је срећа, нит’ несрећа Што ти гроба нема. Ја и тако к небу гледим, Ту им тражим лика, Кад се сетим мојих милих, драгих покојника.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Разорени градови сви пусти већ стали, куле бојне српске све и дворови пали. Ах, несрећа та моја до ада ме сведе, свако веће зло своје спустив на ме седе. Уви мени несрећној! Гди су цари моји?
Питај боље гди је мир, Гди је срећа стална, Гди не стиже несрећа, Бледа и печална. Беда у пустињи, беда у граду, у стану и веси, Беда гњави сваки простране предел земље.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЛЕОНАРДО: Можда и тако мислим. Али се данас чисто радујем Што бољу срећу ниси имала. — Несрећа твоја, светла госпођо!... Венецијанцима срећу доноси!... ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?...
— Несрећа твоја, светла госпођо!... Венецијанцима срећу доноси!... ЈЕЛИСАВЕТА: Моја несрећа?... Ма озбиљан си ми, момче, сувише, И загонетан, — а Венецијанцу Баш не приличи хладна озбиља. — Развуци усне!
Сутрашњи дан је За сабор Ђурђе определио... БОШКО: Иди, Богдане, — кажи им Каква нам земљи прети несрећа, Па нек’ се сваки муци досећа — Збогом! (Бошко и Богдан одлазе.) КАП. ЂУРАШКО: А ја?... ја ћу к њој!...
Него нам с мора доне сињега У Црну Гору — црну несрећу!... ЈЕЛИСАВЕТА: „Несрећу?...“ Јест, ја сам несрећа! Рођена ми је мајка несрећа! Дојиља ми је била несрећа! И оно млеко што сам сисала Било је клетва, отров, несрећа!
ЈЕЛИСАВЕТА: „Несрећу?...“ Јест, ја сам несрећа! Рођена ми је мајка несрећа! Дојиља ми је била несрећа! И оно млеко што сам сисала Било је клетва, отров, несрећа! Сваки ми часак беше несрећа!
ЈЕЛИСАВЕТА: „Несрећу?...“ Јест, ја сам несрећа! Рођена ми је мајка несрећа! Дојиља ми је била несрећа! И оно млеко што сам сисала Било је клетва, отров, несрећа! Сваки ми часак беше несрећа!
Рођена ми је мајка несрећа! Дојиља ми је била несрећа! И оно млеко што сам сисала Било је клетва, отров, несрећа! Сваки ми часак беше несрећа! А најмучнији, најнесрећнији, У коме ове горе угледах!...
Дојиља ми је била несрећа! И оно млеко што сам сисала Било је клетва, отров, несрећа! Сваки ми часак беше несрећа! А најмучнији, најнесрећнији, У коме ове горе угледах!...
— Е, хајд’мо сад! ШУЛОВИЋ: Ово је јад! Ово је клетва, то је несрећа! Змијскога једа то су потомци, Што ће нам земљи бистре изворе Са смртоносном пеном мутити. (Сви троје одлазе.
Ох, бог вас клео, карô, убио! А несрећа вам стопу по стопу Срамотан живот верно пратила! И ти, зар и ти? Та да се куга с грозом љубила, Грознији пород не
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Сирома', вукарни Реља! — Не дирајте ме, браћо. Црн је удес мој, велик је јад мој и преголема несрећа моја... Нијесам ја вукарни Реља! Ја сам краљ брез краљевине... цар брез царевине!
— Од свега мала и имаћа остаде ми још један прасац, добар, дебô прасац, али зијанћараст и несрећа једна! Потра курузе, поједе тикве и мисираче, све поједе и пождра, да опростите, кô какав шикуција.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Као да се очекивало нешто страшно, нека пропаст, несрећа, да се све сврши, сруши и нестане. А опет сваког дана се кућа, нарочито горњи спрат, собе, балкон чистили, намештали,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
храст и свака воћка »сем која се осушила« (СЕЗ, 61, 200), и ко би такву биљку посекао задесила би га неизбежна несрећа. Освети табуираних биљака Д. Зелењин је посветио цело једно (одлично) поглавље (Тотемы — деревья, 37—47).
Ћипико, Иво - Пауци
Али Смиљана чу рзање и пође за Радом. Мајка и син се згледаше. — Несрећа, Раде! ... Ноћас о њему снивах, не хтједох говорити.. . — Даће бог те и није! ...
заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прену, протегну се и зијевну, али истога часа представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одјелито... И неисказана бол овлада њиме и уби у њему разбор и наду, и премишљаше.
Сада схваћаше што је то рад и патња, и у души га љуто заболи њихова несрећа. Уходу поглед му и нехотице пада на њихова обличја и уставља се на њима, к'о да истражива колика ли се туга скрива под
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сручила се на нас жестоко. Страшан призор који нам је разорио зенице. Нико ме не може убедити да је то случај, или несрећа што се дешава нехотице, јер знам пут којим је ова ужасна слика божијег гнева допрла до нас.
Никанор тада у наступу гнева рикну да нас тројицу треба одмах избацити из манастира јер смо ми, Доротеј, Матија и ја, несрећа за веру.
на које су Мати Црква и Отац Држава гледали попреко, што су се вазда котили по земљи отпорни на истребљење као ваши, несрећа и напаст, чмичак на оку, жуљ на нози, сврабеж међу плећкама где нокти не дохватају.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Било нас је доста - душа ми се тресе! Те чиновник тако побрка адресе. И несрећа моја тог се часа заче: Одох где се пева, место где се плаче.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И то је била моја несрећа. После, научих у тамбуру да свирам и певам. ТАШАНА Па где и од кога научи толике песме? САРОШ Па ту, у берберници.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Други и можда већи део паланке наставио је старо, оно што паланка сматра „шалом”: да извирује хоће ли однекуд малер, несрећа, брука на човека.
Него, треба мало боље да видим и оног Србу. Чудно говори и много зна, тај балавац... Дете без матере, готова несрећа... Вечито је међ слугама и међ одраслима...
И како је судбина хтела да она дође у равницу и на велико имање... И онда она несрећа на салашу; па после деца, и оне наде, и можда и неки нов, бољи живот... Госпа Нола се трже, али се поново занесе.
је заиста Бог послао децу, јер ниједно нисам родила, па ће ми дати и снагу да их подржим док на ноге не стану, и док несрећа мине. Она ће минути, јер је Бог праведан...
Разговори по паланци бескрајни: о деци, о породицама, о купатилу, о Богу. Чим се утврди несрећа „за коју нико није крив”, потрза се Бог. До поноћи је било пред кућама света, и посета по клупама.
” Па се опет прекине празан разговор. Паланка тешко подноси догађај који нема реп, свеједно да ли је несрећа или срећа у питању. Још један дан, четврти: тада се нека госпа јавила са одређенијом бригом.
Али, видиш, Мимића бије још и несрећа. Срећа и несрећа, то су фактори живота и у животу владара, и у животу просјака. Изгубио је жену у најгори час;
Али, видиш, Мимића бије још и несрећа. Срећа и несрећа, то су фактори живота и у животу владара, и у животу просјака. Изгубио је жену у најгори час; друштвена и материална
И како је свако имање несрећа, Ната изгуби сваки здрав поглед у живот. Фантазира даље: „Просци ће обијати врата, а ја — мало се поиграти с њима, а,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потпуковник Петар је лупао штапом у један угарак са којег су одлетале варнице, па ће рећи: — Сва је несрећа у томе што су војници приликом овога одступања наишли баш на свој родни крај.
Све се измешало и претворило у избезумљену гомилу, страшну, паничну, која мрви и сатире све пред собом. Али несрећа никад не долази сама. Пред нама се указа провалија. Из груди се проломи страшан крик. А са свих страна јуре Бугари.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Битиније, По овој Малој Азији и Олимпу, Као да је било где другде; Са небескога прстена којим сваку ноћ Једна несрећа света другу верава. И тако говори, као што би и ма који други Сводио своје речи и своју крв низ брегове.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Борба без изгледа на успех, јунаштво и неминовна несрећа, — то је основно обележје песама о времену Бранковића и хрватских банова као и песама О косовском боју.
се зачудиле Сењанке девојке како је са два друга похватао многе Турке, рекао је просто и скромно: „То се срела срећа и несрећа“. Сувишно је истицати како је овакав јунак деловао на борбено расположење народа.
је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука кукавица. Несрећа због смрти једног јунака није се могла казати рељефније него овом наивном и ипак веома поетском сликом коју је
Ђе је срећа, ту је и несрећа; ђе несрећа, ту и среће има; а сва добра срећа изнијела игумана Светогорца Васа од бијеле цркве Вилиндара са својијем
Ђе је срећа, ту је и несрећа; ђе несрећа, ту и среће има; а сва добра срећа изнијела игумана Светогорца Васа од бијеле цркве Вилиндара са својијем ђаком
“ Проговори Сењанин Тадија: „Не чуд’те се, Сењанке ђевојке, то се срела срећа и несрећа, моја срећа, њихова несрећа, моја срећа несрећу свезала“.
“ Проговори Сењанин Тадија: „Не чуд’те се, Сењанке ђевојке, то се срела срећа и несрећа, моја срећа, њихова несрећа, моја срећа несрећу свезала“.
Ђе је срећа, ту је и несрећа: кад се седам навршило сата, ев’ Недићи рана допадоше, — пребише им Турци обојици из пушака ноге до кољена; обја сјела
Ђе је срећа, ту је и несрећа: у Недића нестаде џебане, а не могу на ноге устати да потраже по друштву вишека, већ изгласа сташе дозивати: „О
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Млад, луд својим веђама и обрви се поноси. Потера за тобом иде с великом хићњом: — за коби, несрећа. Где је маскара и многи смех, на плач се то претвара. У мраку видела нејма ни у смрти бољем надања.
Не дичи се, брате, с туђом срамотом. О правди многе се сконе плету. Дугорепа је несрећа. Роди ли се човек — то ваља му и умрети. Остати ка на цедилу мазул.
Плачку скраћање живота и несрећа у породу. Не може се сунце залепити с блатом, ни истина се видела покрити с лажом. Ко сеје кукољ, он ће му и родити,
што се не стоји у твојој вољи: данас срећан, честит и богат а сутрадан напала штета, притисла рђа и чађа и свака несрећа сколила. Остао одрпат и пуки сиромах.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
у кући Мана кујунџије несрећа. Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду. Јевда као убијена, а Мане зловољан.
ваздан-дан збори и које си песне поје, н што си шњева и како гу резиле оне кучке, тетке и стрине, а највеће она грчка несрећа, Таска, тетка њојна, и како гу фатија кара-севдах... Све ми каза како поп из књигу да си чèти... А Мани мило.
! Деда се вика, — а погле шта праји! Бела глава, бре, брате!“, ипак је он редовно и радо долазио тамо. И несрећа је тако хтела да се ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо
„Несрећа дрта!“ грдиле су га ма’алске жене, „што си дом не седи, веће се крши врат по чифлаци, а по кућу, сокак и ма’алу му се т
Тако и ураде. дође зет Гопе по Зону и одведе је. Али је несрећа била то што је она песма о Зони стигла пре ње у П*, и Зона је само интересантна била тамо, и ништа друго.
Их, што си ти, бата-Мане, па несрећа ника! — Ама, ти ме пâ л’жеш, Васке! — Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!... Жив ми Гмитраћ, — а Ниш да ми даваш, —