Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но како (може ко помислити) у таковом месту а несрећан? Каково противоречије! Није противоречије. У најлепшим местам чувствителна срца највећма чувствују.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сем тога, он је страховао. Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... „Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ето. Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан. Али ја видим њу поред њега, и све добива други изглед.
Африка
му како сам се једном у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај град који волим скоро колико свој родни, као да сам и напуштен и изгнан, да сам започео разговор са
Одео гајена најчуднији начин. Требало је бити искасапљен као Н., бити горак и несрећан и циник као он, па овог дерана овако обући. Та ме је одећа, уосталом, веселила целога пута.
— Мон пел повл' ом инфолтине; моа зениал селуман пул малсе е манзе! — насмеја се Батуре (Мој отац је био само несрећан човек а ја сам генијалан једино у корачању и јелу).
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
узроци страсти који покрећу динарске људе као и узроци сукоба који се међу њима јављају; отуда произлази срећан или несрећан ток њихова живота, много више него што потиче од себичности или од лакомости.
Користећи се сваком приликом Бугари су радили да задобију симпатије западних народа. Зар они нису били несрећан народ, народ који је толико патио под Турцима?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Претпостављао сам да је или у гостима или болесна, док није рекла да је пре пола године мајка имала побачај, тако несрећан да је и за хитну помоћ, која је била заиста брза, било прекасно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Јеси л’ се кадког купао у мору? — Колико пута, па ми није ништ’ фалило. — Но, ја сам несрећан отад, још и то дете да ми пропадне у мору. — Је си л’ ти само њему послао новаца, немај бриге.
Однесу га горе у собу и дворе га, док је мало себи дошао. Сваки час тек уздахне, па виче: „Јао, несрећан отац ја!” Сутрадан дође сасвим к себи. Шамика је код њега. — Отац, ја морам тог лопова суду предати.
— Ако буде противна? — Дужност је запитати је, друго је наша ствар. Уговор је готов. — Видите, Јуцо, и ја сам несрећан. Прво у породици, као што је свету познато. А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити. Нек’ буде.
— „Гумиласти”, ни ви нисте више „кабинетсштик”. Тако живи Шамика. Многи би помислили да је Шамика несрећан човек. Није тако. Шамика је са собом сасвим задовољан. Међутим, Пера се сасвим упропастио.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Почетак брака може бити срећан или несрећан, од њега зависи цео каснији ток заједничког живота, као и то, што је најбитније, да ли ће се или неће остварити
“²² У уторак, као други („втори“) дан недеље, сваки започети посао биће несрећан. Уторак је, верују у Босни, „толико несрећан дан да се и сам вук, ако прође кроз гору чува да му длака гдје не запне“.
“²² У уторак, као други („втори“) дан недеље, сваки започети посао биће несрећан. Уторак је, верују у Босни, „толико несрећан дан да се и сам вук, ако прође кроз гору чува да му длака гдје не запне“.
²³ Тог дана не ваља се да се крсте деца, нити да се предузима селидба у нову кућу.²⁴ Уторак као „несрећан“, „нечист“ дан управо зато је погодан за врачање, гатања и уопште за сваку комуникацију са хтонским силама и
Да је уторак по древном веровању несрећан дан сведочи и израз „црни уторак“ (први уторак после Ђурђевдана). У једној клетви, што је такође симптоматично, каже
“²⁶ Занимљиво је и то да се негде сматра да није цео уторак несрећан, него да има само један зао час у њему, али незгода је у томе што се не зна који је то час.
су добри за почетак сваког посла, док према другим схватањима среда није погодна за почетак послова, односно она је несрећан дан.
) Субота је — као „последњи“, али и „женски“ дан — несрећан и нечист дан. Она је и дан мртвих, односно задушни дан. Субота је по свом месту у недељи „заклопит“ дан (заклапа
Субота је по свом месту у недељи „заклопит“ дан (заклапа седмицу), те је зато несрећан дан. На овај несрећан, опасан дан човек треба да буде опрезан да му се не деси какво зло.
Субота је по свом месту у недељи „заклопит“ дан (заклапа седмицу), те је зато несрећан дан. На овај несрећан, опасан дан човек треба да буде опрезан да му се не деси какво зло. У Босни се каже: „Суботом даље од језера.
Субота је, верују у Бољевцу, несрећан дан за почетак ткања и свих женских послова. Дете рођено у суботу биће несрећно, сматра се у многим српским крајевима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Презиме се завршавало на ицх. Тако се на француском каже ић Био је несрећан због свог презимена. Французи су ломили језик док га изговоре.
Он, неспретњаковић — ништа! Ни прстом да макне! Ни да се покаже. Ама баш ништа! Онако јадан и несрећан, погасио и оне две-три бедне светлеће рекламе на Теразијама, и то баш сада кад су успели момци стигли да виде шта је
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је начинио песимистом, и својим дубоким унутрашњим животом дошао је до закључка о ништавилу света и о величини бола. Несрећан у очинском дому, несрећан у брачном животу, рђаво прошавши у чиновничкој каријери, одбачен у једно мало место где га
Несрећан у очинском дому, несрећан у брачном животу, рђаво прошавши у чиновничкој каријери, одбачен у једно мало место где га нико није разумевао, у
Он је децу волео, и као уман човек који је јасно увиђао да од млађих нараштаја зависи сва будућност народа, и као несрећан отац чија су деца рано поумирала и који је своју велику родитељску љубав пренео на сву српску децу.
Милићевић, Вук - Беспуће
— Видиш, говораше Милан, ја те разумијем. Али ја нисам рођен за други живот. Ја бих био несрећан кад бих радио друкчије. А нашто онда тражити несрећу? Ја волим трку за уживањима, мене опија брзина којом јурим.
Она не знађаше што да мисли о њему. Бијаше дана кад јој се чинио близ у мислима и несрећан, и дана кад јој се чинио досадан и плитак, или безобразан и дрзак.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се сагне да пије воде, а оно му новци испадну из недара и потону у реци. „Баш сам несрећан“, помисли старац у себи, и оде кући, а од своје бабе затаји све што му се на путу десило.
— Е, кад је човек несрећан, он је баш несрећан, — вели старац, па сутрадан хајд опет у дрва. Чекају га већ Срећа и Несрећа, а он им по истини
— Е, кад је човек несрећан, он је баш несрећан, — вели старац, па сутрадан хајд опет у дрва. Чекају га већ Срећа и Несрећа, а он им по истини каже шта је и како је.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: А што се Новци издају? Ја сам баш несрећан човек, куд се год окренем, ту видим штету. Ах, сирота Персо, нисам те знао уважавати.
МАКСИМ: О, Софија, као добра жена, мораћеш плакати. Знај, ја сам несрећан. СОФИЈА: Несрећан, у чему? МАКСИМ: Дира ли те у срце моја несрећа?
МАКСИМ: О, Софија, као добра жена, мораћеш плакати. Знај, ја сам несрећан. СОФИЈА: Несрећан, у чему? МАКСИМ: Дира ли те у срце моја несрећа? СОФИЈА: Смешно питање; ваљда нећу певати кад је теби зло.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наш командант се обрати пешадијском официру: — Дакле, несрећан случај... Несмотреност пешака. До послуге артиљеријске нема кривице.
Поведох се на једну страну и замало да паднем. Сјахао сам с коња, не бих ли растерао тај несрећан сан. Напрежем памћење да се сетим колико има часова како већ очи нисам склопио. Једва израчунах: четрдесет и три часа.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
” ВАСИЛИЈЕ: Не кажеш „несрећна”, него „несрећан”! За име Бога, Јелисавета, говори као мушкарац! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам НЕСРЕЋАН и без тога!
За име Бога, Јелисавета, говори као мушкарац! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам НЕСРЕЋАН и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Не мораш толико да наглашаваш! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам несрећан и без тога!
ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам НЕСРЕЋАН и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Не мораш толико да наглашаваш! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сувише сам несрећан и без тога!” ВАСИЛИЈЕ: Тако. Сад га ти будиш... СОФИЈА: „Отвори очи, драги старче! Ви сте само сањали! Саберите се!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не дај да наше душе падну и наставе љубав нашу јадну, наш горак несрећан загрљај, нек буде свему у теби и мени гроб и крај. ПОД КРКОМ Лежим под јарболом белим.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— да стоји! Не само што је наш стари, добри учитељ био тако пажљив те је бодрим оком мотрио да се предупреди сваки несрећан случај који би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
уже, и кад се поново разлеже громки глас, он осети неку страшну празнину у грудима и осети се одједном тако сам и тако несрећан, како се никад није осећао. Све га више притискује то ново расположење и све већа студен пада му на груди... Сâм!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
На несрећном се увек кола ломе. — Ишли путем два човека: срећан и несрећан, а према њима у силовитом трку нагло избију упрегнути коњи у кола, који су се били отргли из возаревих дизгина.
а према њима у силовитом трку нагло избију упрегнути коњи у кола, који су се били отргли из возаревих дизгина. Несрећан човек, нашавши се пред очигледном опасношћу да буде згажен, сиђе с пута у јарак, а срећан човек остане на путу да
дођоше тик до њега, коњи се као преплашени уставише и, пропети увис, скретоше с колима у јарак, где се био склонио несрећан човек, — који под скрханим колима нађе своју смрт, а срећан човек оста нетакнут. Од суђења се не може утећи.
(луни), па прије него је крштен, пријеђе преко њега мачка или другова какова погана животиња, зато послије остане несрећан, те не може имати никакога заната нити постојанога посла, него се смуца којекуда, и својом мајсторијом, игром и шалом
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
35. НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ. За некакога чоека говорило се да је несрећан и да му се никако не може помоћи. Један богат чоек намисли огледати, дали је то истина, па узме једну кесу новаца те
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Откуд, дакле, несрећа? Ваљада је са стране чловекове. Ај чловек, бива ли својевољно и добровољно несрећан? Никако! Јасно је, дакле, да из незнанства и неразумија происходи по вишој части наше злополучије.
— клеветник зловон — смрдљив зловоспитан — рђаво васпитан, неучтив злонаравије — рђав карактер злополучан — несрећан злополучије — несрећа, зло злословити — клеветати злохотник — онај који жели зло злошчастије — зла срећа; несрећа
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Истина ћеш родити? — Сигурно. Она настави полако да љушти кромпир. Никада није био тако несрећан од среће као сада. Истина је, помисли, гледајући је како плаче. — Аја сам отац? Је ли?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А зашто“, одговори јој брат, „да буде несрећан у Кембриџу? Онде је примљен у Тринити-Колеџ, најбољи васпитни завод целе Енглеске“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Засад они нас жале као што сажаљевају црвенокошце или ма кога ко је потиштен и несрећан. Шта их се тиче наша изузетна судбина! Њима је доста да знају да патимо и хоће да нам ублаже судбину. — А Грк? А Грк?
Ето, на ту прошлост мислећи и несрећан што је она таква била, сањао сам ја о будућности која би је својом чистотом колико је више могуће откупила.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ МОЖЕ ПОМОЋИ За некакога чоека говорило се да је несрећан и да Му се никако не може помоћи. Један богат чоек намисли огледати да ли је то истина, па узме једну кесу новаца те
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Његово име било је Прескот Хол Батлер, а био је чувени њујоршки адвокат коме се десио несрећан случај при чему му је сасута сачма из ловачке пушке у руку. Био је у агонији.
Једног дана дошао ми је у кућу. Био је изгладнео, жедан, уморан и дубоко несрећан због тога што није нашао свога господара.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
398 Ниједан народ није толико митофилски настројен као несрећан народ. Жеља пак да се у Русији види обећана земља поготову је код Срба у Угарској - избеглих испред иноверних
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Убио ме бог ако знам о каквој решконти! ВАСИЛИЈЕ (легне на земљу): Ох, сад сам несрећан! Са сваке, кукавац, стране страдати морам. ЕВИЦА: Чекај мало, Васо.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
који је први запевао повући ће се препуштајући песму другама ја прихватам велику мисао будућих поетика: један несрећан човек не може бити песник ја примам на себе осуду пропевале гомиле: ко не уме да слуша песму слушаће олују али: хоће
Петровић, Растко - АФРИКА
му како сам се једном у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај град који волим скоро колико свој родни, као да сам и напуштен и изгнан, да сам започео разговор са
Одео гајена најчуднији начин. Требало је бити искасапљен као Н., бити горак и несрећан и циник као он, па овог дерана овако обући. Та ме је одећа, уосталом, веселила целога пута.
— Мон пел повл' ом инфолтине; моа зениал селуман пул малсе е манзе! — насмеја се Батуре (Мој отац је био само несрећан човек а ја сам генијалан једино у корачању и јелу).
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дан ниједан не заборав' себе у несрећи овој. Пливајући ако с' на час смете, већ прогутан јест! Бивши несрећан славе на путу, ти снова се крепи: Крепкој се намери зар икада отело што?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Та вест би, велим, тужно радосна Разорила ми црну храмину, У којој један живот несрећан Парастос држи мртвој прошлости; А прошлост ми је сва: Венеција!...
и без олова Мојих би жеља тешки ројеви Умртвили му сваку искрицу Што му куцањем била казује Пакосном срцу живот несрећан. (Капетан Ђурашко улази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И једва једном, Чекано злато, жељан бисере! Крвава сабљо, ти!... КАП.
— Широко море наше несреће — А твога двора тврдој зидини Бурнога санка машта свемоћна У часу првом свога стварања Несрећан облик даде галије... Све беше пусто, немо, дивије...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА 34 МЕЈДАН СИМЕУНА БАКА 40 ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ 50 ЈАЈЦЕ 70 РЕЧНИК 72 ИЗАБРАНА ДЕЛА МОЛИТВА Несрећан си, Народе мој, биједна си, Отаџбино моја! Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Као какав дивљак азијских племена, Што бесни од бола, а несрећан није, Шибајући тела обнажених жена У даире лупа, јауче и пије, Затим тражи песме дотле нечувене, да тај бол без
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
се, ограђују се, не смеју на себе ништа да приме, да он не би после, ако му буде рђаво, можда буде тешко, осети се несрећан, да не би имао кога за то да криви, и тиме мање буде осећао несрећу.
тврд, и не узео њу коју је волео, неће моћи више гледати да и други јој син, млађи брат му, као он, буде тужан, несрећан, да узме неку која му није у вољи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, ѕ. в. јаворов), а јуначка поезија је из култа предака настала и саставни је део тога култа. Ј. ће се осушити ако »несрећан човек« или болесник воду којим се умио проспе на његов корен у намери да своју бољку пренесе на дрво (Софрић, 115 ид;
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тек тада смо схватили колико је Лауш морао бити несрећан. Имати крај себе у постељи ту равнодушну лутку, тако недодириву и одсутну, било је горе него да је уместо ње крај себе
у дан, па мало здравља, младалачког смеха и живота није ту наодмет, да Бог не помисли како је створио један ужасно несрећан свет од кога само вапај допире.
Њему није било стало ни до какве победе, опијала га је врева боја и сласт уништавана и сигурно би био веома несрећан кад више не би имао против кога да се бије и шта да уништава.
Можда сам ја сам један несрећан човек, само један проклети грбави посматрач, изгнан из живота, а опет у њему, бегунац из очаја и одвратности, трагалац
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА Боже, дедо! али, не »дедо«, не »Мироне«, већ некадањи Станко, друже, комшија, зар си ти толико несрећан? Зар ти је толико тешко?
Али, кад неко успе да се сав врлинама заогрне, онда му је у њима тако сухо и хладно, хладно. ТАШАНА Зар си толико несрећан, Станко? МИРОН Ништа јаче, ништа веће нема од живота.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Могла је парафразирати мога оца, који је говорио: да нисам несрећан, био бих срећан, парафразом: зато што сам срећна, не могу бити несрећна...
У тој девојчици наслеђе и живот замесили су један несрећан карактер. Госпа-Јелки је природа дала малу али праву озбиљност, и једну не велику али праву памет.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
почне да ће је икада моћи видити, и већ се почне онако тужити као што се сви воопшче љубовници туже, сирјеч да је несрећан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ја се жив у руке Бугарима не дам... Али, ваљда ћу дотле и ја једном погинути. Идем гладан, жедан, уморан, измучен, несрећан... ГОРНИЧЕВО 8. август Дижем се сав изломљен са сламе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
- погрешно - лирска. Једну сам заволео а друга ме је престала волети, с тога сам врло несрећан. Ја знам да нисам ништа уштедео од заноса и богатства, чиме бих заслужио поштовање људи.
У онај час, у ком се чује и крв и лишће како пада. Не памтити, ал сањати, можда бити несрећан ко некада. То, то! Одједном очи отворити! ...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како беласале шкољке и пужеви као тек рођена месечева деца! Али, старац је био несрећан. Педесет година он рибари. Педесет година лови велику сребрну рибу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На Косову он се бранио не од смрти, него од издајства. Погинуо је чим је њега победио. Као и Мусић, био је дубоко несрећан што је то морао да учини касније него други.
у коњу, у псу и у једном припаднику турске војске, свом некадашњем робу, који је међу својима исто толико усамљен и несрећан, а само је узгред ова песма историја властелинског антагонизма, и то антагонизма равноправних рођака, јер колико се
Влах-Алија, но бијаше један стари дервиш: бијела му прошла појас брада, с њиме нема нитко под чадором; бекрија је тај несрећан дервиш, пије Турчин вино кондијером, но сам лије, но сам чашу пије, крвав дервиш бјеше до очију.
па сузе просипље, из крви га мало исправио: „Мој сестрићу, Јован-капетане, јесу л̓ твоје ране за видање, да те носим у несрећан Жабљак, да ти тражим од мора ећиме?“ А Јован му онда проговори: „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Камо очи? њима не гледао!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
авлије чуо кикот и смех, и слушао га Мане који је, као скамењен, још једнако стојао на истом месту, утучен и несрећан као из раја изгнани Адам што је погружен стојао пред затвореним еденским вратима...
дуго је тако ћутао погружен и несрећан, док се једва разабрао и увидео да је то само сан, страшан и ружан сан био. И тек тада одахну душом, прибра се мало и