Јакшић, Ђура - ПРОЗА
По бледим уснама трептале су као рубини румене капи проливене крви. „Алекса! Алекса, шта си то учинио?... О, мој несрећни љубавниче! Моја крвава заштитио!...
Ја сам дрхтала од страха, од узбуђености. Сиромах Алекса! Мој несрећни, мој гоњени љубавниче!... . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Овчар не могаше то гледати без великог смеја. Курјак, однекуда на то сматрајући, рекне: „О, јадни ми курјаци, несрећни ли смо ти на свету! Врана му једе живо магаре, а он се смеје.
Зато што су они несрећни били, да и ми несрећни остајемо? Није ли боље и паметније да, ако смо христјани (како се наричемо), да једанпут
Зато што су они несрећни били, да и ми несрећни остајемо? Није ли боље и паметније да, ако смо христјани (како се наричемо), да једанпут послушамо Христа Спаситеља,
Онда они други косови реку му: „Хе, лукава и зла главо, кад је твој град таки, несрећни ће бити они грађани који у њемдођу живити.” Наравоученије Две нас полезне вешти ова басна учи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чујемо ми у Бранковини тај несрећни глас. Одма мој стриц Јаков, зет Живко Дабић и ближњи̓ неколико кметова отрче у Ваљево, и заједно са старим Турцима
свога цара возбунтовати, да су с непорјадочнога њи̓овога поступања многи наши граничари, како терговци тако и други, несрећни постали; они су и на самога нашега цара хулили.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Мучно, богами!... Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други. — Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш. — Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу.
Онај пут пун некаквих јама, па хоће сваки час да се спотакне. У зло доба окрете се поп, па рече: — Што ме обрука, несрећни сине, да од бога нађеш? — Богами, попо... — заусти Вујо да нешто одговори, па ућута.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сем тога, он је страховао. Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... „Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Мајка га је често носила по студеним сенкама дрвећа чије је лишће имало мирис сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Као што видите нема ту среће ни живота! И тако је моја мати била несрећна и ми смо сви уз њу били несрећни... Некад, причала ми је мати, био је он сасвим други човек; а и ја се сећам, као кроз маглу, како ме је често држао
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?! Оде ти брада, к’о да је никад ниси ни имао; одоше лепо и брада и бркови! — Даће бог, па ће ваљда
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
(Клања се прво Јуци, потом Катици.) ЈУЦА: Службеница! КАТИЦА: МИШИЋ: Ја сам чуо за неки несрећни случај. Је л’ истина? ЈУЦА: За шупу? КАТИЦА: Ах, кукавни коњи, тако сам плакала! МИШИЋ: То је баш штета!
) Господар нотариус, нећите мало да видите како је пала шупу? МИШИЋ: Мало после изићи ћу да видим тај несрећни случај. ПЕТАР: Ајде, господару, чекају људи! ЈАЊА: Шта ми једиш, једили ти пси!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
желео је да постане лекар, али се онесвестио чим је угледао прву галванизирану жабу, прешао на књижевност и сад тај несрећни дан проклиње кад год прима плату или доноси кући задатке за исправљање.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. — Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја? У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. — Мани се сад тог разговора.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Неки дани су „срећни“, а неки „несрећни“; неки су „чисти“, а неки „нечисти“; неки су „добри“, а неки „рђави“. Одређени дани су табуисани за вршење неких
и „несрећним“ данима за рођење детета, можемо рећи да су несумњиво срећни дани (понедељак, четвртак и недеља, а несрећни су уторак, петак и субота, док среда има амбивалентан, гранични положај.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У оним часовима пред јутро, кад су младићи његове епохе устајали у собама замрзнутих прозора, несрећни због дана који неће донети ништа ново, Бел Ами напусти своју логу с осећањем да га од данас па све до смрти очекују
Уместо њих, говори њихов предводник, Лука, спечен старчић гуштерског лика. – Шта ћу сад без кола? — пита несрећни возач. – А шта ми радимо читавог живота? – Али, како ћу до мора? – Јесте ли ви људи икад били на мору?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тврдило се да је пуковник главом цару одговоран за племенитог осуђеника, а да несрећни млади човјек једнако снује како би умакао; тврдило се да њекакви великаши, „онамо из Тудешке“, прерушени долазе у Боку
Проговори Маркиша: — Погоди мој несрећни сан!... Вођ рече весело: — Четири главе за двоја носила! Е баш се враћамо с образом! Причаће се ово, дјецо!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
привлачни и љупки били, нису могли да утичу на поразно негативан закључак о целини Змајевог песничког стваралаштва. Несрећни сусрет дечјег песника Змаја и критичара Недића поновио се касније безброј пута, с том разликом што су Змајеви и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
свршиле буном у источној Србији. Несрећни рат са Бугарском 1885. још теже је утицао на српске духове, и у један мах слабији духови, видећи тешко стање у коме се
Добровољац (1888) и Ашиков гроб (1889), затим неколико приповедака (У уставној земљи, 1887; Ковни случај, 1890; Несрећни отац, 1890).
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Видим да не разумеш... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ајде, не фантазирај! Несрећни људи каткад верују да им несрећа даје право на све. Јесте, јесте. Нисам ни ја од јуче.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ћоси већ превршило меру, па ће викнути: — А зашто ти, несрећни сине, уби моју мајку? Угурсуз се стане ишчуђавати, па га пита: — Ама, тако ти бога, зар је оно твоја мајка била?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Код мене не иде тако непоуздано, него што науми, то и сврши. МАКСИМ: Кад је тако, то смо ми обојица несрећни. Како ћу се помоћи, ја не знам. Кад се псовке не боји, све је друго бадава.
ПИЈАДА: Ја нисам постила никад. СТАНИЈА: Је л’ истина? ПИЈАДА: Посна су јела теска. СТАНИЈА: Еј, несрећни свет, и закон му постаде тежак.
ПОЗОРИЈЕ 5. СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ СЕЉАК: (познавши магарца): Шта, опет си нешто скривио? Еј, несрећни сине, зар си заборавио моје савете и оне муке које си подносити морао?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У ставу „мирио“ мрмљао сам без прекида: — Разумем!... Разумем!... Најзад, образовасмо и тај несрећни сноп. Пошто је стао иза свакога топа и погледао у ком су правцу управљене цеви, врати се према средини батерије и
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
” СОФИЈА: Је ли то све? ВАСИЛИЈЕ: Све. ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећни Филип! СОФИЈА: Зна ли се где је сахрањен? СИМКА: Вероватно негде у Крчагову.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” ДЕДА ЗАМИШЉА КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ Гуши се од љутње несрећни деда, А љутња, што је беспомоћнија. Вереницама бившим, изгледа Да утолико више прија!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Облаци иду преко моје главе. ТИШИНА Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. Провидан сумор пао На моје дане лако. Сад мије на све жао, И тешко, тешко тако!
Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ Нестало, наједном, зиме даха злога, Пролистале гране сваког младог шиба; Цвет осуо круне
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ ЈЕРИНА И ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ Народ ужичког краја верује да ни Јерина, позната као „проклета“, а ни њен несрећни муж деспот Ђурађ Бранковић нису умрли, него због почињених грехова за свог живота везани су једно за друго „леђа у
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
први ред, некамоли трећи и четврти; а чловек и жена јоште при младости и снаги, који могу чада рађати и [х]ранити, а несрећни су били у три брака без сваке њи[х]ове кривице, зашто да не могу у четверти (и ако по несрећи буде потреба) и у пети
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— То је нешто што припада само лудима. Зато су неспокојНи и несрећни. Смири се и седи ту где си... — Морам напоље! — понови онај глас тихо, а јаје са запрепашћењем виде како његова
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
власи, А он је сневао сан; - и прекор из сна га трже, Кроз бурни цели град што тајни збораху гласи, И он је чуо сам: „Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите! Он љуби хладни кам“. В. Илић ЛX КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата Божице моја!
Мајка га је често носила по студеним сенкама неког дрвећа чије је лишће мирисало мирисом сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
духови, отмени духовити, генијални, високо над средином у којој проводе један немиран живот и обојица непризнати и несрећни. Утолико... Има, има нешто од Сирана у опату Коањару.
причању, десило му се да одмах по постављеном питању стане мислити о томе: како би добро било да прогура само несрећни теоријски испит, а за практични би већ лако, пошто га је бар он у првом српско-турском рату умео положити, можда, боље
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Е, то већ прелази све границе. Не бих никад иначе, ал' морам рећи, замислите, опсовао ми матер. ЖИВКА: Несрећни сине, зар учитељици енглеског језика да псујеш матер? РАКА: Нисам!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Свачије се лице зажарило туде, Свако прошапута: „Несрећни Мргуде!“ То је тамо страшно и да с’ у сан снива. Али, јаој, Мргуд има оца жива — Па кад стигли гласи до старца
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па где је кћи?... СТАНА: А где је син?... Ја сина тражим, пашо несрећни!... Та десет кћери да сам родила, А свака да је много дивнија Од саме кћери бога великог Што свако јутро рађа
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— додаје Мишић. — Чују они још издалека шум гранате кроз ваздух и склањају се. — А где ћемо ми, несрећни пешаци? — продужи Светислав.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„Ми смо несрећни по многоме којечему (да не речем у свачему)“, — писао је Вук Караџић баш негде почетком године 1848 — „али смо у
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ја не знам како би друкчије разбили овај несрећни мамурлук? — О, свети мој оче, твоје памети, твоје науке од истока до запада нема!
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод. Пресуди, силна, да л’ живет може У таквом игу несрећни род?... Изгинућемо!.. „Па изгините!“ Подсмеха твога горди је збор.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
власи, А он је сневао сан - и прекор из сна га трже, Кроз бурни, цели град, што тајни збораху гласи, и он је чуо сам: Несрећни Тибуло наш, богови нека га штите! Он љуби хладни кам. 1883.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад је стигао до угла, одјекну други пуцањ, и несрећни младић се сруши мртав на месту. На глас о том мучком убиству две су жене пале у несвест: мајка јединца Станоја, и Сека
Изишао јој пред очи муж, покојни Тодор, несрећни човек који је главом платио што је богат. И дохватило је оно њено ваздашње неразумевање богатства, немар за богатство,
Али је дошло и нешто ретко ружно на болесниково тело: страшан свраб у унутрашњости дебелог црева. Несрећни човек, у потреби чешања, развалио је сам на себи ужасну рану, увлачио песницу, и каљао се недостојно и пунио кућу
Свакако је и за радозналу паланку случај Милушићев био „јак”. Несрећни човек, некада шарени детлић на променади чији се прслук видео на сто метара; „маркиз” с лорњоном, и танком палицом
Старац не зна шта потписује. Не зна ни колико новаца је Павле положио да би све ишло глатко и пристојно. Чак се несрећни човек заносио да он ту нешто ради за свога сина.
— Павле на то седе, па скочи: — Чика Саво, ја не могу, ја нећу, не могу да гледам издисање Миланово. — И изађе. Несрећни отац Миланов је могао.
Само, баш кад нешто лепо добијем или стекнем, стане преда ме несрећни наш Милан... Драги Павле, верујеш ли ти сасвим да Милана нигде на земљи нема!...
А несрећни смо били међу Славенима и у Пољској, и у Русији, па можда и тамо одакле ви долазите... Отац вам је Србин, кажете...
Не знам да ли вам је причао. Ових дана се вратио с робије онај несрећни каплар Радивој. Још млад човек, а неће га нико у службу. Павле Чајновић му даде место, и то баш у кући њиховој!
Како, забога, да се тако разболиш? откуда ти баш та, тако ретка болест? — Није тако ретка; само, као увек у животу, несрећни се крију, па се не зна колико их је... Не брини за мене.
— Ужас! — грозио се Бранко. — Мати му лежи у Аустрији, син живи у Лондону, отац сахрањен у оном делу гробља у који несрећни Павле не може лећи, јер православна црква осуђује сагоревање лешева...
Је ли то био отсев страха Марка Влаовића? Уопште, несрећни последњи Влаовић почео је да се грана на све своје претке који су потегли да Влаовиће понесу сумраку и западу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Но ми остасмо - трзањем природе иза смрти унакажени, Морнару, твоје несрећни: Но не, не, рад твоје сени: Могућност нове јаве нас мучи!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рекли би након сваког Белковог подвига, избегавајући да га приме у свој круг. Узалуд је несрећни Белко размишљао у чему је његова грешка. Узалуд се зарицао да ће бити бољи!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на тај начин — а и промењеним редом речи (та промена је, очигледно, врло вешто изведена) — одлично је наглашен несрећни обрт догађаја. Узгред смо досад већ више пута дотакли и градацију — поступно ређање све јачих и јачих слика.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Мачак се трже. — Који је сад ово ђаво? Да то нијесу они несрећни патуљци, па се попели некуд горе? — Не знам ни ја — уозбиљи се Јованче. — Тише мало да чујемо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
дана увече да је било не само отмице него чак и пушкарања било је и мртвих и рањених, а међу последњима и сам стари, несрећни отац лепе неваљале „побегуље“ Зоне, за којега су, опет, постојале две верзије: једна, да је погинуо, а друга, да је