Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
да мисли о томе: има ли ама какве год могућности ди све ово прође без опасних последица и шта ће бити најзад од тог несрећног и неочекиваног ултиматума.
осрамоћене груди и све оне обилне понуде по болницама, у возу и свуда куда је прошао, све, све што се десило од оног несрећног вечера раздирало га оне ноћи до побеснеле ужасне неиздржљивости...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
контаминацијом хришћанском религијом (дете као полазник, заступник душа предака или дете као знамење срећног, а поп несрећног исхода).
Матавуљ, Симо - УСКОК
дође, те овамо, онамо, забашури ствар и још тобоже измири владику са Ивелићем и Вучетићем, али, тајно од владике, несрећног писара смакоше! Кнез све то зна, а да ти не хтједе да баш од њега чујеш! — А ко бјеше тај писар?
— Можете — рече владика заставши. — Ви сте слушали за мога пређашњег тајника, несрећног абата Долћија? — Углавном знам шта је с њим било, а његова ме судба не плаши. — На то не мислим.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Кад год ми озбиљан човек искаже одушевљење Малим Принцом несрећног А. С. Егзиперија (шест превода на српскохрватском језику после рата!), испуни ме једна врста згађености.
Други наук долази од човека, примитивног, несрећног горштака, у коме су се здружили мудрост, радост и горчина постојања. У сусрету с њим ова визија света добила је
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Па и нисам, Угурсузе. Једно јутро устао Ћоса па се договара са бабом како да се отресу несрећног слуге, па ће баба рећи: — А докле си га погодио да служи? — Докле кукавица не закука, — одговори Ћоса.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Та разумеш ли српски, не разумео дабогда никога, ја нисам твоја жена. Сам је пакао морао мога несрећног мужа научити да ме теби у руке преда. Али ће га скупо ова шала стати. Мучићу га као змија, док му живот не исисам.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ГЛАВА ИВ Ана води међународне разговоре у студенском дому на Новом Београду. Крвава повест несрећног зеца који је правио неприлике у пијаном стању.
“ Ту Тика пребледи, па позелени, па поплави, а онда збриса из „Три грозда“, а после чујемо да је пребио несрећног Гилета, ни крива ни дужна, онако, потпуно без везе!
Не можеш ни да замислиш изненадну срећу несрећног самоубице! Најзад, један глас у његовом животу! И то женски! Окрете још једанпут 95 и — гле опет чуда!
елементарних непогода и лепо видимо да су сви укокани као сам враг, мислим— до даске и обратно, а онда пронађе неког несрећног чистача, па се, као, интересује и за његово здравље, као, баш га то занима, како је чистач и како живи и све, и колико
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ред је да вас почастим. Хајде, натегните ову ракију, да се мало загрејете. Опет се поздрависмо и остависмо несрећног командира да се мучи, извлачећи батерију узбрдо. Стигли смо пред зору. Сјахасмо пред земуницом команданта дивизиона.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Василије иступи напред и поклони се) ФИЛИП: У улози старог грофа, несрећног оца Францовог и Карловог, појављује се, овога пута изузетно у мушкој улози, наша трагеткиња, Јелисавета Протић!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сахранише несрећног ђакона, пак се, мало-помало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „жата“.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И рекао је, памти, не, сваки пејзаж презире, узбуђење за лошег сликара и уседелице, не за оног несрећног учитеља, за њега не, а овај његов завичај је беда, сажаљење због кога се кајеш.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Знаш ли шта кажу ови јадни људи? „Ми још једино живимо из радозналости за судбину овог несрећног нараштаја. То је нова хаљина егоизма, истина, али главно је они хоће да живе. Ето ону лаж ја сам напао.
Ја сам, чини ми се, напред рекао да сам човек врло болећива и мека срца. Слушајући са пуно саучешћа свога несрећног сапутника ја сам, још у току његовог дирљивог излагања, размишљао о томе како бих му ублажио његов, уистини, велики
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ил' осећај страха то има да значи Мог несрећног рода пораз свију снова? Ил' то ужас прича, разум да се мрачи, Да ја ступам сада у свет без болова?
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ропот самртни У немо доба ноћи јесење, Када и ваздух тугом уздише, На кољу живе људе гледајућ По бедемима града несрећног... С тобом ћу ићи! С тобом Станоје! Кô сенка нека духа дивијег На кораку те сваком сећајућ: Да си војвода! Србин!
О, госпо, госпо! Благо онима који не виде!... СПАСЕНИЈА: Видô си, дакле, својим очима Упале очи роба несрећног? Па немој штедет срце сестрино, Опиши верно муке његове, Да и Станоје живо осети Болова мојих слику жалосну!
али плашљиво Кô да се бича боји нечијег. СПАСЕНИЈА: Што отровани шиба крајеви По танкој крви робља несрећног, Докле безумље тешку копрену На чула баци жртве клонуле...
ИСАК: Ту се сад страшна диже ломљава: Буљуци лете с голи ножеви, А околина града несрећног Као да гори сва у пламену, Иглу да видиш на тој светлости. РАДАК: Ту, богме, беше мука одиста!
Чује се споља поновљено пушкарање.) ЂЕНАДИЈЕ: О, боже силан! Милостив творче свију народа! Невидан штите робља несрећног!
Сестру му силуј, он ће гледати Погледом тупим роба несрећног!... Узалуд ће се за пас машити, Онде му нема верне обране!... Оружја нема!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сни! Од свега тога — шта имате? Сен да грлим, чезне што м’ из руку, Пакосни ви рад’ ји зар гледате Несрећног и превареног муку?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Можда су Турци?... — Гром и пакао?... — У тврде куле влажном подруму По стотину је робља несрећног На глаткој влази тврдог мермера Са нестрпљења, бола, очаје, Исплакан поглед тавне зенице Дршћућим гласом горе
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лауш мисли да нас је притерао уза зид после оног несрећног Доротејевог испада, па жури да то искористи како би нас потчинио својој вољи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ако се десило да их је требало обесити тринаест, она је окачила брже боље, због несрећног броја, још и четрнаести. Наш баштенски павиљон служио је као трпезарија.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” — „Дакле три гроба онда боље чувају спомен на несрећног и честитог мајстор Косту.” — Крезуби гробар се смеје, показује једну безубу вилицу. „Није три, него два.
Крај гробљанског бунара, дала је госпа Нола сахранити несрећног пијаницу ветеринара, а после је ту дошла и Пава ветеринарка.
— Тешко ми је због сатрвена живота његова! Због напора и великог рада тога још младог и несрећног човека. Он се сатирао журећи да сврши задатак свој.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ама се вукујем и теглим с њег’ како ала с берикет. Да чујеш сал“. и стаде да прича. Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи „Полани, рече, — отпоче бата Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи’