Употреба речи нестаде у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

момци стали играти, а старци поред чаше вина заборавише на своје домаће бриге, калуђер се некако искраде из друштва и нестаде га у густом шљивару који је око куће засађен био. За њиме оде и Станина мати.

да како не преступи границе видовданскога и јединственога комунизма, те и ја шчепам другу половину, и за тили часак је нестаде у мом желуцу. — Јесте ли видели, људи, како су појели депешу? Сад кажите ви мени да ли је то чист посао?

— Нек се угуше, — рече у дивљој јарости, — нека изгину! — Затим се спусти низ брдо и, све странпутицама јурећи, нестаде га у ноћној тами... . . . . . . . . . . . . . . .

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

За неко време превознесе се и узвиси као кедар на дивану, но мало потом, док само мимоиђох, ал' ето ти га нестаде, нит му места ни трага остаде.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође. Попа нестаде. Нити се знаде куд оде ни шта би од њега. Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа! Иде он опет најлак насипом, иде...

»Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако. Салета тако, салета... Док запева петао негде у селу... Нестаде попа. — Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте. — Не пушта он њих шале... Донесе их тако кући.

— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле... Ишли су људи, као на чудо те гледали... После, вели, нестаде их. Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао... — А јеси ли их ти видео? — упита Радан.

Ишли су људи, као на чудо те гледали... После, вели, нестаде их. Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао... — А јеси ли их ти видео? — упита Радан.

Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га. Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове. Петли учесташе.

— упита Видак и уз то намигну на Голуба те овај уста и нестаде га некуд из механе. — Што не бих? — одговори Среја. — Ако је добра кућа, најмио бих се још ово лето.

чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. — Та пушку ми дајте да убијем пса!

Јулка тек учини: »О, бог с нама — луда човека!« па притвори врата и нешто још прогунђа... Они замакоше за воћњак и нестаде их у помрчини. Сава и Никола поћуташе још мало, док се све утаја. — Дед сад!

Она му, вели, проговори: »Моли се богу што си ме пустио, а не би ти на добро било.« И нестаде је. Он онда побегну кући; у оном страху није имао кад ни гвожђа узети.

Оставише га његови. Он застаде мало, па довикну: — А нека те, куме, нека! Наћи ћу ја тебе и сутра! То рече па нестаде и њега. Зарожани брже опучише наниже у село. Сретоше се са својима.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. И... док длан о длан — њих нестаде... А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... 14.

Девојка неће... — Ха-ха-ха! Па ако неће нека је силом нагнају. — Њу је отац отерао. — Па где је? — Не зна нико... Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... Крушка се беше узјазбио...

То ти не дам!... А сад... Збогом! Па му окретоше обојица леђа и одоше. Иван зинуо од чуда... Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен. Нека га језа хватала од попиних речи... 15.

Станку заигра срце. Он викну: — Пази!... А Деви рече: — Склони се овамо. — Не брини! — рече он, па га нестаде у чести. Наста мртвило... Ветар је повијао дугу траву. Док затутња земља... То војска иде.

Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... — Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. — Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. На другој шајци дрекну други.

Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске... За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: — Тако, Клемпо!...

— рече Станко и трже белокорац. Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. Полетеше као сиви соколи. За час их нестаде у редовима турским. И дотле се лила крв, али се сад проли. Наста забуна међу Турцима. Они изгубише памет...

— Зеко!... Још ћеш их завитлати у Босну!... И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. — Нема барута!... Да јуришамо! — виче Заврзан.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Пароле д'хоннеур ви мислите да ја не знам? Она поцрвене сва. — Оставите се. Мени се учини да ме нестаде. Она је пробадала иглом без икака реда. Да је ухватим за руку, да је пољубим хиљаду пута, па да умрем.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

’Ајде, дакле, иди... Домаћина нестаде у гостинској соби. — Нема по џеповима — вели домаћин с врата — тражио сам, па нема...

Као ветар пролетеше улицом и зачас нестаде и кола и коња и момака и девојака: и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби зачас у даљини.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

да си и ја купим кућу, земљу, стоку... да сам и ја као ви... А дотле, нећу... Ја и сад не бих дошла, него хлебац ми нестаде... Не бих дошла. Не смем жељарник да оставим... Ко зна шта је тамо сад?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Јао, јао, шта би, као да на једном у земљу пропаде, као да одлети; тако је нестаде. Кажем вам: још дете. Истина, лепо је развијена, пуна, а лепа, лепа као уписана, само да је видите...

На обали Се срца згрчише. Међутим она брзо изби, стресе се, задржа мало над водом одржавајући се рукама па је опет нестаде, али задуго.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Дабогме, кад је учинио два‑три корака, омама очију и људских мисли нестаде. Био је сам самцит у затвору и једва се довукао до стоца на ком је седео, целе те ноћи, мучен од несанице и скакања

Тек после неколико сати вожње, по брдима, шумама, крчевини, рупчагама, Будим нестаде иза њих у даљини, а кола почеше да силазе, лакше, на друм, који је водио, долином, до Грана.

Тако ти дед Гаврило и брат му Мијаило остану сироте! Гут! Јаwохл? Абтрен! Кад Аустријанци одоше, мртвачка глава нестаде, а Павлу сину земља његова, у бојама плавим, зеленим, златним, руменим.

Чича Спасоје, затим, нестаде, и оде са чамџијама, да прегледа обале. Залазио је, два‑три дана у Турску, и дубље. Пребацивале су га балугџије

Била је прешла улицу. Нестаде, као што срне, кад претрче, нестају. Павле виде само витку, брзу, младу жену, лепих ногу, која је била задигла сукњу,

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Ово је унутра главом и брадом сам... сам... — Мачак! — дрекнух ја из свега гласа и поскочих у џаку. Мишева нестаде за трен ока. Чух само како нешто бућну у воду. Вјероватно су оба скочила у ријеку.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Улогоривши се после код вароши Шердинга, крај реке Ина, Подунавски полк нестаде у јесењим маглама и кишама. Исакович је спавао. По цео дан спавао, под колима.

Понегде, у снегу, стајаху још неко време стражари, код кола, па после нестаде и њих. Снег беше нападао до колена, завејао голе гране и стабла дрвећа. У сивом обзорју грактала су јата врана.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Био је писар владичин, а био је учеван и душеван и вјеран му, али га њеки главари макоше на душу, те га нестаде! Крцун, видјев да је све то Јанку загонетно, додаде: — Дугачка је то прича, те није ласно све разабрати, а имаћеш

да потроши двије плете за рум, па си га тобоже трљао, једну чашицу на длан, другу кроз пјевало, па док би длан о длан, нестаде рума! Још му рече: „Треба други пут више и јачега, јер овај не ваља!“ Вратише се Обрад, Мило и смијењени војници.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

и оде Ниџо, нестаде га. (Свети Раде Лоповски) Поиздиг до поиздига, пад до пада, а у целини: један једини талас, без погрешке и без

Милићевић, Вук - Беспуће

Она се осмјехну, погледа га и засмија се веселим и звонким смијехом. И за час нестаде између њих свега што је сметало њиховом разговору и удаљавало их једно од другога.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Умре Марко, њега нам нестаде, Али ништа, бар винца остаде, Јер да ј' Марко још живео дуже, Све би винце попио нам, друже.

не море, И оно се за часак навуче, Бура дуне, громови зауче, Да помислиш свијет се распаде, Ал' замало — па свега нестаде, Гром умукне, небо се разгали, Па се уци пређашњојзи смеје, Сунце гране, па грејат навали, Те још лепше него пређе

о невољо моја! Издирала, па онда куд која, Утекоше тичице убаве, А нека и, веселе им главе! Тек главате што нестаде куге, Али учас ето тице друге, Једна — друга — баш читаво јато, Али јато, брате, умиљато, Све славуји са Дрине и

Гласник оде: „Бог то један знаде, А ја само да њега нестаде. Синоћ јунак кâ и увек оде Да уходи Турке украј воде, Одмах затим Турци ударише, И зачас нас љуто нагрдише.

Би сад назад, ал' је доцне, јао, Већ им ђаур пута пресекао, Та јад спреда, а јад је одзаде, А највећи: срца им нестаде.

1 70 Неста дима и јуначке вике, И нестаде цике од пушака, Само кашто још по нож сијевне: Турци рубе мртве српске главе.

Све нестаде што вам дати справља, У траљама отац вас оставља. — 1845. ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ Једна нас је носила утроба,

“ Тако рече, те прекиде гласом, Лице покри, отле је нестаде. Ње нестаде, свет ми се опусти, Оде драго још што у њем' беше; Ох, те речи што сада изусти Све ми, све ми из њега

“ Тако рече, те прекиде гласом, Лице покри, отле је нестаде. Ње нестаде, свет ми се опусти, Оде драго још што у њем' беше; Ох, те речи што сада изусти Све ми, све ми из њега однеше.

Ја поити ка њојзи итрено, Да обуватим тело мило њено: Руком небу она показа таде, — Ја се пробуди, а санак нестаде. 55.

Куд годе гледну, све беше весело, Од пуста миља све ми се занело. Ал' око подне нестаде весеља, Јер свуда наже та запара веља, Дрвеће, цвеће и травица тону, Што беше живо, у залађе клону.

Тебека дивна одонуд нестаде, А мајка мене твом злотвору даде! Ти знаш да беше против моје воље. Не глај ме тако, ох уби ме боље!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— и оде Ниџо, нестаде га. — А колико је зарадио, кукавељ? — Шта га ја знам, то ти се код политике никад не зна. — Ехе, и треба му тако

У љето, једне чисте ивањданске вечери, нашег коња нестаде с оближњег пашњака подно саме наше куће. У почетку се нико нарочито не забрину због тога, наћи ће се негдје у

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Избегавала си да останемо сами. Као да осећаше неки страх од мене. Нестаде нашег тепања и миловања. Сета се често спушташе на твоје чело.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Свет му се руга! — Громове беса суседу првом о главу врља, у пламен и сам очајно срља, — плам до небеса! — Нестаде плама. Самртна тама; Само у руци пијаног Шваба палило гори боја и граба, просвета срама.

млада, кад уједаред отворе се врата, излети један коњаник из двора, рекô би трком прегазит је мора, излети и брзо нестаде у гори, цура се крсти, у себи збори: „Да црна коња, да црња јунака, из светла је дома, ал' је чедо мрака!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе. Цар се препадне кад виде да их нестаде, па брже пошље слуге на све стране да их траже, а пошто се слуге врате и кажу да их нигде нису могли наћи, цар се

Змајева мати рекне му: — Бог те помого, синко! Које добро? Роб: — Тражим цареву кћерку које нестаде од оца из зазидане куле. Он се зове цар Петар, па се са кћери својом затвори у кулу на три године дана.

Он се зове цар Петар, па се са кћери својом затвори у кулу на три године дана. Од туда му кћери нестаде, не зна ни како је нестаде, ни куда је. Ја сам ти од злотвора у правду оптужен, и будем ни крив ни дужан осуђен.

Од туда му кћери нестаде, не зна ни како је нестаде, ни куда је. Ја сам ти од злотвора у правду оптужен, и будем ни крив ни дужан осуђен.

Мати му одговори: — Он тражи изгубљену кћер свога цара Петра из девета вилајета! — па им онда преповеди како је нестаде и зашто ју он тражи.

Пошто се наједоше н напише, царев слуга скупи мараму те свега нестаде одједном и они се дигоше да иду, путник на магарцу а овај пјешице.

Оклопник оде као вјетар и замало час врати се, предаде мараму и нестаде га. Кад доби мараму, од велике радости не знаде шта да ради!

Кад се наједоше и напише, царев слуга скупи мараму и свега нестаде одједном. Они се дигоше да путују, царев слуга на магарцу а путник пјешице.

Послије ручка царев слуга скупи мараму и свега нестаде, те се дигоше на пут. Путујући тако путник рече царевом слузи: — Хоћеш да трампимо?

Царев се слуга зорли уплаши, па додирну град да види да ли је заиста или само сан. Кад онај извади штап, града нестаде.

Онда царевић брзо притрча и притиште га лијевом ногом а мехурак пуче и нечастиве силе нестаде. Кад видјеше шта и како би, сви се обрадоваше, а цар га загрли и стаде га питати ко је и одакле је.

Јарац иђаше за бабом докле тецијаше из њезине рукавице осјевина, а кад нестаде, он се онда врати кући по своме обичају и стане га дрека око куће: — Мехехе!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

сасвим лежерно наишли на наше пушке, мислећи да смо већ одавно отперјали, ми запуцамо из све снаге, а када нам нестаде метака, навалисмо леденим грудвама, пуштајући индијанске крике као на филму. Јесте, баш као на филму!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Промакне само лептирић који и ветар ноћник листове броји. Утихну шума, нестаде граје, мачака дивљих очи се сјаје. Скитница свитац светиљку пали, чаробним сјајем путању зали.

“ А деда Тришу спопада страх: „Погледај свуда од брашна прах!“ Пред зору магле нестаде сиње, покри се земља мразом н ињем, цакле се окца неравна друма, бисером блиста невеста шума, па чак и месец

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Зашто би било боље да идете? Можете и остати ако вам је пријатно. Сагрера ће се одмах вратити. И јато младежи нестаде грајећи. Стрме улице су одјекивале од њихових гласова и обуће.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

на кровињари посматрао једну сјајну и светлу тачку, која се померала лагано, нечујно, још мало, још мало, и звезде нестаде... Осећао се отужан мирис изгњечене папрати и чуло шушкање бубица... Склапао сам очи.

Али наша зрна падоше сувише десно, те их вратисмо. Коло не нестаде међу високим кукурузима. О појави ове групе известили смо и дивизион, како би се скренула пажња осматрачу суседне

— Пређи на моју страну, да променимо ногу — обрати ми се батеријски наредник. И тада наједном нестаде оног тешког стања, које ме мучило већ дуже време, а ни сам нисам знао од чега је долазило.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Отуд толика воља за радом. Нестаде јучерањих себичних мисли; душа оживе новим животом, као и ово сунце, што огреја благом подмлађеном светлошћу.

у први разред гимназије, заједно са њим, па видевши да не може ни из једног предмета да истера већу оцену од јединице, нестаде га.

А он ради живо, умешно, С вољом... Тек ипак види се да не ради без напрезања. Сва малопрешња брига одједном се скиде, нестаде је, а њу обузе пламен жудње за радом.

Опет јој у очима блесну онај апатични израз и брзо га нестаде... Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже. Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша.

Шта ово би?... Куд оде онолика љубав ка животу ? Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?

остаде на том месту само пуста празнина. Он осети да је остао усамљен за вечита времена, јер му нестаде онога што му је испуњавало животом срце и душу.

Све зло, које га беше притисло као тешки камен, одједном спаде, нестаде га, и он се осети слободан срећан; нема више страдања, нема досадањих мука, све оде, као кад гране јарко сунце и

Дотле су урадили врло, врло много, прешли су све важније радове, кад опет нестаде мира у срцима њиховим и настадоше друкчији дани.

Кукуруз се пови, додирну друга стабла, пера се сплетоше и зашушташе... Они испод крушке поскакаше и нестаде их у помрчини. Љубица се прену. Шта. је ово... сама?!... А они отишли...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Неки војници, прелазили су, за то време, са крова на кров вагона. А сва та бледа лица, и сва моја жалост нестаде у жуборењу тог потока у мраку. Воз није могао даље. Ваљало је прећи, преко Чортановачког тунела, пешке. Било је хладно.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

“ Старац заврши говор, а кад Агатон хтеде још нешто да га запита, њега нестаде. Агатон се врати у ћелију, седе и стаде да размишња о том што му је говорио старац.

Он с болним осмехом гледаше у људе, а они задивљено у њега. Настаде тишина, немо чуђење и тих, бојажљив шапат; нестаде гневне ватре с узбуђених лица, јер са мирисом који се разливаше из чаше грднога крина као медена струја а коју људи

из чије круне излети ноћни лептир један, и док је лептир праћен погледом свију, летао, кружећи око чађаве лампе — Њега нестаде. МУШИЦЕ На пропланку, у једној планини, пасао је стари пастир стадо оваца.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Напред само, јер без жртава нема ничега! — Тако изговори онај говорник и коракну два корака напред, те га нестаде у јарузи. За њим они најодважнији, а за овима јурнуше сви.

— Жао ми га грешног! — Тхе, шта ћеш? Ко му је крив! И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде, и друштво задовољно, мирно продужи

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сна нестаде, одлете одједном, и он слободно отвори очи. Беше то страшан призор... Он се побоја да га родитељи не угледају будна,

воде га к рибњаку где баца рибама кифле ... И одједном нестаде свега тога... Мама поче да плаче врло често; тата стаде долазити љут, намрштен...

— Изиђи на брег, па засвирај на све четири стране. Твоја ће се жеља испунити. Старца нестаде, у соби се опет навуче густа помрчина, али у руци ми остаде хладна дугачка труба. Обукох се брзо и изађох из куће.

Један радник провуче празна кола од пртљага, остави их тамо негде међу шинама па га нестаде... »Кажем ја њој, мисли Живко ходајући, да се не креће по оваквом времену.

Један по један опростише се са болесником и нестаде их много брже но што су се појавили. После неколико минута зачу се оно исто звецкање прапораца, али се сад не чу ни

Руковаше се, пођоше једно поред другог, он све полуокренут њој, и брзо их нестаде за густим жбуњем. Детету остаде у памети само слика њихових готово састављених глава које пливаху тако, једна другој

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде. Огадио му се комедијашки живот, како је сам толико пута казао, и сад се овде у селу смирио.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури. Блистају, опрани, Зајечар, Ниш; Танак млаз испред Ваљева цури. Нестаде конца, сребрна игло! До Чачка, ето, није се стигло... Киша кад пада, мишеви сиви Са ибришимом јуре по њиви.

Сваку од нас он с друге две превари, И на цедилу све три остави, Оде у герилце, прикључи се Че Гевари, Нестаде метеорској сличан појави.

” „И сад хајд, поверуј ниској сорти: Гледајте га, мушку сотону! Сат пре венчања, у црквеној порти Нестаде, ко у земљу да потону...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ДОЂОШЕ И ОЗРИНИЋИ. ВУК ТОМАНОВИЋ Које јаде дангубите, људи? Погибосмо овђе чекајући, нестаде ни арча у торбице, а духана неста у тобоце; врат искривих уз поље гледећи да ако се низ њег' помолите.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Велики зоре освитак, заблијешти старчеве очи. Тек тада тргну се, па затворивши лагано стакла, нестаде га с прозора. У ћелији бјеше мрачно. Старац се сагнуо, дохватио главњу са огњишта па пропирио те запалио воштаницу.

Млађи народ весео у свјежини и у благој топлоти, кликоваше: „Богу фала те зима прође! Одједном је нестаде као да у море утону!“ Старији људи не вјероваху својим очима, ка’оно злу навикли.

Јавио сам им био своју намјеру. Одиста, пошто мене тамо нестаде, власт ће бити обзнанила и остале моје домаће. Овај мој пријатељ, не бјеше тада у Котору, но је служио негдје далеко,

А звијезде, стражарице ноћне, оне поблиједеше, па као да одлећеше у вис. Нестаде их. С тога ли зар? „Лако је за ту бруку, али не би било за ону те ти започе, кад рече Стани да је кучка!

Ја у манастир, кажу ми да је отишао на Цеклин. Ја на Цеклин, к шури, кажу ми: коначно је овде, па га нестаде. Тражи, припитуј свуд. А-ја! Најзад, у међудневицу чух е је с вама. Те ја у Сињавину, нема вас!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Ветар) 249 — Бијеле пчеле, на тло сјеле; огањ паде, њих нестаде? (Снег и сунце) 6. НЕБЕСКА ТЕЛА 250 — Бијели коњ све поље прелети, копито не поквари?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе. Цар се препадне кад види да их нестаде, па брже пошље слуге на све стране да их траже, а пошто се слуге врате и кажу да их нигде нису могле наћи, цар се

” Онда он опростивши се с побратимом упути се те к једноме граду. Кад дође на једну раскрсницу на један пут нестаде аспри с плећи; он се обазре и угледа једнога калуђера на једноме ћошку ђе сједи и бројанице у рукама држи. „Ха!

узјахао, изникоше и краљу крила, а краљ се препаде те сиђе с њега и ухвативши га за фузду поведе га, и мало идући нестаде му крила те тако дома дође. Дошавши дома каже све што се збило, и коња уведу у коњушницу међу остале коње.

“ Ово изрекавши нестаде га као да га земља прождрије. Младић стојећи онђе досади му се чекати те почне там амо кроз гору шетати се док набаса

“ Јарац иђаше за бабом, докле тецијаше из њезине рукавице осјевина, а кад нестаде, он се онда врати кући по своме обичају и стане га дрека око куће: „Мехехе!

“ „Богме си погодио, и јесам баш сва сила васиљена.“ рече му Христос, и нестаде га. | 22. БОНИК И БОЛЕСТ. Разболи се један богати но прости човјек тако да је у двије три године дана све љекаре

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Оде, гледа у леђен. [Х]оћеш! Нестало воде из леђена. Виче старца: „Старче, нестаде воде; сад леђен пун бијаше, пак у један ма[х] остаде празан и сув као длан.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде. Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.

Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се. Не само што нестаде веселости која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Куда ће? Све су је наде изневериле. У њеној празнини нестаде и звоњаве и она се сва згрчи пред плач. Страх пререза њен бол, и она, понесена звоњавом и још нечим, брзо изиђе из

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Готово преконоћ нестаде мрља и краста с њеног лица и оно заблиста као месечева шкољка на дну мора. Девојчица је расла, из часа у час

Плави сјај врапчевих крила преобрази се у плави прамен измаглице. Врапца нестаде. Нестаде и дворца начињеног од светлости и врта пуног мириса. Девојчица у чуду протрља очи. Је ли могуће?

Плави сјај врапчевих крила преобрази се у плави прамен измаглице. Врапца нестаде. Нестаде и дворца начињеног од светлости и врта пуног мириса. Девојчица у чуду протрља очи. Је ли могуће?

Она је принесе лицу и зачуди се њеном мирису, па је пружи суседу да помирише. — Гле врага! — јекну Ђаволак. — Где му нестаде реп? Прича о чаробној ружи брзином ветра обигра град.

У сутон је још само један репати рогоња стајао насред трга, а онда и њега нестаде, али нестаде и руже. Једино се још у коси девојчице осећао њен мирис, а затим и он ишчезе.

У сутон је још само један репати рогоња стајао насред трга, а онда и њега нестаде, али нестаде и руже. Једино се још у коси девојчице осећао њен мирис, а затим и он ишчезе.

А онда, као крилата, полете и Татага и, док су суседи три корака направили, нестаде у дубинама неба. Више је нико није видео.

Дечак испружи руку да дохвати лубеницу, али златне лубенице, наједном, нестаде. Уместо ње појави се на води златни обруч.

— Нисам ти потребна, Златоусти! — Сребрна ружа нежно дотаче дечаков образ. — Врати се међу луде! Сребрне руже нестаде, а мали чистач се осмехну.

А сад, спавај! Мораш бити здрав кад дође... — Па дошао си! — дете се срећно осмехну и утону у сан, а Златоусти нестаде. Више га нико није срео, нико чуо.

— опомену га вила. — Обманеш ли ме, од рођеног ћеш живота бежати! — момак испусти мрежу у таласе и морска вила нестаде, али њему се чинило да још дуго над површном мора одјекује њен глас, опомињући га да не заборави шта је обећао.

Не дотичи ниједан док сâм не падне на земљу. Тада пажљиво гледај и откриће ти се... Црвенокоса, наједном нестаде, а са руба неба јави се црвена звезда: — Не оклевај, већ пођи!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Дуга била, па се изгубила, Звезде сјале, па су и пресјале, А сунашце, оно огрејало, И оно је са неба ми пало! Све нестаде што вам дати справља' У траљама отац вас оставља! Бр. Радичевић XЛИИ* БРАНКОВА ЖЕЉА (причула се З.—Ј.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Кад Аристархос нестаде из александриског ученог колегиума, дух његов живљаше и даље у тој средини, иако је она одбацила његов систем.

Чим је отворио славину црева, нестаде воде из те посуде, а он је донесе опет усправно обрнуту, поклопљену стакленом плочицом, но на изглед празну.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Кад казах ко сам и да се не плаши ње нестаде да се мало после понова појави, усплахирена, са свећом у руци: — Ах, свемогући Боже, ви сте?!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

пратњи Лорка, вјечито пијаног лучког носача помодрела у лицу и подбухлих очију, замаче под камени лук градских врата и нестаде у сплету кривудавих улица.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. — О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва.

— поздрави га Ђурица и пружи руку. — Добра ти срећа! Откуд тако рано? — Хоћу у чаршију. Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију.

Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки, а разговора пред кафаном сасвим нестаде. Сиђе опет на своју сламу и сав се предаде дугом, упорном ћутању, без једне мисли...

»Дакле баш да се хајдукује ?« — поче да мисли. »А младост ?... а будућност?... Све се руши, свега нестаде ; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...

Макну ногама једаред, дваред... И док си тренуо, нестаде га, провуче се кроз рупу. Настаде необична граја. Изиђе капетан, па кад му казаше шта учини Марко, и он се

— Е, сад у здрављу! — рече Ђурица, — морам да се журим. Кажи онима тамо нек иду куд ко хоће. — И нестаде га у кукурузу. — Шта си му то говорио ? — запиташе сељани кмета, кад се врати међу њих. — Па знаш...

— Па шта вели он? — Ништа. Кажи — вели — онима тамо нек иду куд хоће, па га нестаде, као да оде у земљу. Сељани се разиђоше брзо, да јаве новост другима што раде ту у потесу.

Спаде му велики терет са срца, нестаде онога вечнога страшила, што му над главом стајаше, и он се лако помири са својим стањем.

— Видећемо. Чекај, молим те... остави ме мало! — одговори она збуњено и, не погледавши га више, одјури и нестаде је иза шумарака.

Гледај је као очи у глави, а ја ћу се старати за све што вам устреба. Старица се одистине обрадова. Одједном јој нестаде онога обичног, подмуклолукавога погледа, и на лицу јој, први пут после дугих година засија израз невине среће и

Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. — Пст, да ниси писнуо !...

Одједном Никола седе; нити му се лице промени, нити се он осврте, ни мрдну чим, него га само одједном нестаде с оне висине, на којој је стајао, као да је скочио у воду, и тако се простре по земљи, пруживши ону руку с ножем ка

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Заповиједам да ми донесете султанију, царску најљепшу кћер. Они се поклонише и нестаде их, и за тили час ево их гдје донесоше султанију.

Превари се цар те испукне жуту длаку, кад се од дјевојке створи лисица; дјевојке нестаде, а лисица бјеж̓ из царскијех двора ван. Док се цар, сиромах, чудом чудио, лисица је већ јурила за својим побратимом.

Кад је све од злата, да није ни та једна лисичја: ухвати је цар, испуче и баци на земљу. Али, чим се је хватио, кад нестаде коња, а испред, цара пролети лисица и оде бестрага. Нашао се цар у чуду што то одједном би.

Ево ти просјачко одијело, обуци га, и покажи се дјевојци, и она ће бити твоја. То рече лија и нестаде је. А он обуче просјачко одијело, и ето га кући.

— Заповиједам вам — рече им — да се ово све разиђе. Шта ће ов̓лика војска? Не би ни дланом о длан ударио, нестаде свега, као да није ништа ни било, а она узјаха коња и оде са свиралом у Стамбол.

када је вечерао, па се око ње поклаше, те ономе што бијаше ону мрву хљеба уграбио она друга два очи ископаше, па их нестаде, а слијеп и кан̓ ти кад не види куда ће, оста на истоме мјесту.

Ко добро чини, и вратиће му се. И у томе га нестаде као да је у земљу пропао. Везировић се веома зачуди, па окрену товаре и дјевојку кући те обрадова оца.

Како то стари изустио, њег нестаде. Овај сад шта ће, тио му се зафалити, ал̓ кад га нема, а он пут под ноге и са тиквама и штапом срићно дође кући.

Јарац иђаше за бабом докле тецијаше из њезине рукавице осјевина, а кад нестаде, он се онда врати кући по своме обичају и стане га дрека око куће: — Мехехе!

Ћипико, Иво - Приповетке

корачаји војника који су у марширању пролазили поред тамнице; те корачаје они су у памети бесвјесно пратили; када их нестаде, као пренуше се. Па и судац их опомиње да је вријеме растанку.

Овај подмукли тајац у љетњему дану не слути на добро. Антица чека, и немирна је кад сунчеве свјетлости нестаде за облаком.

Испред очију нестаде и пошљедње свјетлости у селу. „Није друге, свако жив тражи лиго!” — смисли се и упути кући. Пред кућним вратима

дубрави, око врела и по заклоницама, застрше столове; насмејана, раздрагана лица уозбиљише се и весеља привидно сместа нестаде; богољубиви и понизни изражај, намештен, показа се чак и на пијанцима, што су до онога часа грајом бунили побожни свет.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ето, сад ћу цео дувар да помрачим! Још маличак пак ћу видет’ собу црну!“ У томе маличку у пламен насрну, — Пак нестаде и ње и њезина сена И лудила њена. »Јавор« 1893. БАБИН САВЕТ Ако волиш јаја јести, Не смеш клати коке своје.

Краков, Станислав - КРИЛА

Ту је прво склониште рањених. Доносе их често. Тамна је ноћ пала. Шапћу се команде. Нестаде колоне, али се два-три стрељачка строја дуга и танка створише у мраку.

нешто пуче и огромни пламени водоскок шикну пред пилотом и зали апарат. Метак је запалио мотор. Сергија нестаде у пламенима.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

знам да ми један рањен Рус нешто говораше; знам да Кирилова, који је преда мном трчао и страшно викао, наједанпут нестаде; после се сећам да се из турскога шанца, који је био пред нама, зачу страшна дерњава, да неки многи, многи људи

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

1813. Милован Видаковић ЈОВАН БЕРИЋ ЖЕНИДБА ПО МОДИ Од тешкога плача нестаде ми вида, У коло пристати не могу од стида.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

СТАНИША: Душман! БОШКО: Ох, кажи га, На сабљама да га разнесемо. СТАНИША: Одонуд јекну пушка, А ту га нестаде. (Бошко, Богдан и Станојло са голим ножевима одлазе, Мира долази.) МИРА: Ох, жељо жива, Је л’ тебе гађô?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

И све помрије, леже у гроб, осим њега и неколико млађих жена, које се убрзо разудаше; и све пропаде, ишчезну, свега нестаде осим худе и врлетне земље, коју немађоше нико више обрађивати и зиратити, и осим празних и загушљивих стаја, из којих

Јаучу жене, дрече дјеца... Људи моји, мене обузе некаква жалост. Али, кад се шјети' њи'овије' зулума и безаконија, нестаде жалости, ко да је руком однесе. Освета, освета! Каква милост! Оно, истина, јеванђеље и свето писмо...

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И то што је Младен тако дуго чекао, желео, напослетку дошло је. Свршило се и то. Напослетку сасвим. Нестаде оног страха, бојазни, да ће сада, пошто је отац умро, можда свашта бити од њих. Очева смрт престаде да се осећа.

Ћипико, Иво - Пауци

Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања! Газда Јова се замисли. Лице му се уозбиљи и са углова усана нестаде трага намрштеном осмијеху; продужило се и подвојак јаче се отпустио.

И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи, одбјегне га. Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. Стигавши је у пољу, вели јој: — Врати се, Машо! Удараш у образ мени и Ради .... Куд си накастила?

— и зовну надстојника Васу. Надстојник дође из дућана с обичним својим лицем, с којега, рекао би, овога часа нестаде веселога детињега, подушенога смијеха, а остао му је траг око углова усана.

Поглед му бесвјесно замиче на згрбљена оца. Мртав је и леден као и она голема литица поврх њега; нестаде га са овога свијета...

— уздисаху жене. — Друкчије за неколико дан' ни струка зелени! По бунарима и локвама нестаде убрзо воде, пошто су се баш обилно шкропили виногради.

Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане.

драги мој, узми колико хоћеш, платићеш, у јаматви, у масту! Лако за те...” Ну наједном свега тога нестаде, окрену се срећа и заредаше болести на винограду. Вино паде у бесцијен, а дугови се не платише.

Једне вечери код огњишта осјети сву силу свесрднога живота. Док је отац пошао да спава, са Цирилова лица нестаде озбиљности и показа се весели смијех.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Одједном осетим и сам неко голицаво лудо струјање жмараца дуж кичме. Нестаде тескобе, живнем. Одем до Мртваја вира. Скинем са себе одећу и бацим се у прозрачну зелену дубину.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Време је изрило боре по твоме чеоцу тавном И златне нестаде кише, И громовника с њоме. На олтар љубави твоје Ни бакар не пада више. 1890. (ДОСАДА, МАГЛА И ТАМА...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Мило ми је — рече госпођа апотекарка кратко, гурну завесу од зеленог сомота и нестаде иза ње. Тачно у то време кад се Павле спремао да напусти варошицу, сазнало се да се Милан вероватно више неће жив

Скоро трчећи сави он у прву улицу, и нестаде у жутој магли Тисиној. Прође крај реке. Грозна: као блатава ораница. Па окрену натраг, и до Павла.

Али је општина ипак, само као пробала рећи: да се та напуштена рака мора прекопати. Тек пошто нестаде Јосифа, а Лекса, последњи изданак породице, сасвим задивља, општина као дохвати енергично ашов и будаке, као кидиса на

Па су и одрасли почели да употпуњују сметлиште. Нестаде кромпиришта, остаде само успомена и име. „Прођи, богати, кроз Савин кромпир?” — „Ђаци то у Савин кромпир.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Али, у тренутку кад сам корачио да узмем пару, ње неком мађијском силом нестаде са погаче. Тражили смо је и тражили, али је не нађосмо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Одосмо у варош, да видимо има ли чега да се купи. Сем неких арнаутских колачића ничег више. А и то нестаде... Са града припуцаше баш тада топови, као знак да иду аероплани, те се склонисмо брзо у ходнике кућа.

Тамна силуета обале истопи се у мрачној ноћи. Негде у даљини засветлеше фарови аутомобила, али одмах их нестаде. Светлост се на броду наједном угаси. У почетку на прежемо вид, да бисмо се свикли на помрчину.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Нити ћеш се маћи одавде, док не одслужиш Господару биља... Старца, наједном, нестаде, а Ведран поче да служи Господара биља али се још увек не досећа чиме је окајање завредио.

Зарадова се дечак, потрча. А пут све стрмији, као да планина бежи у небо. Наједном, нестаде пута и испод дечакових ногу зевну понор. Нађе се дечак на стени не већој од мараме, кад чу некакав писак, неки јаук.

— А можеш их и бацити, ако ти се прохте! — црног огртача и црне капуљаче, наједном нестаде. Ветар се нагло утиша, а Дрвосеча помисли: »Сад, шта је — ту је!

— Где? — викну Дрвосеча и потрча за старцем који је одмицао све брже, док наједном, као да се у ваздух претворио, не нестаде. Дрвосеча обори главу, а из ока му склизне суза.

Пљесну рукама Морски Цар и Цвета нестаде. Али, свеједно: ма камо да се окренула Капљици се чинило да се, блеђи од корала, у даљини њише њен Цвет.

Полете жена да бар једно од њих стигне, али што је брже она летела — деца су све брже одмицала. Коначно их сасвим нестаде. Пред запањеним погледом жене сада је било само празно небо и заталасано црвено поље мака.

Изненади је, ипак, што старице наједном, нестаде, као да се у дим претворила. Да јој на длану није било огледала могло јој се причинити да јој се старица само

Одабереш ли травку живота, нема ти спаса: вечито ћеш земљом лутати — склизну змија иза стене и нестаде, а Лепотица пође у сусрет својој судбини. Ко зна колико је ишла! Ко зна када у море заронила!

растао је цвет извлачећи се из оковратника Царичине хаљине на платну и у наслоњачи, а онда, док би камен у воду пао, нестаде царице и царичине хаљине.

Још неко време, верне као пас, лежале су крај наслоњаче Царичине шарене папучице, а онда и њих нестаде. Где су нестале — то чак ни ветар, који је донео причу о цвету моћнијем од Царице, не зна...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ђе је срећа, ту је и несрећа: у Недића нестаде џебане, а не могу на ноге устати да потраже по друштву вишека, већ изгласа сташе дозивати: „О дружино, браћо

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Одједном, нагло, ходник се заврши као да је одсјечен, нестаде зидова, а лепезаст млаз његове лампе просу се по равном патосу некакве чудне подземне просторије. — Шта ли је ово сад?

Одједном се зачу прасак сува грања, Стриц изненађено викну и за трен ока нестаде га под земљом. Луња скочи. — Оде Стриц, упаде Стриц! Дечаци се стрчаше око јаме.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

То он изрече пред свима оним у цркви калуђери, и тим часом несвиђени бише, те нестаде их испред очију. Благодарише и похвалише Бога сви манастирци о тому дивному чуду.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Ела! — рече само толико. Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане... Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.

дугог лепог курјука, — отрцао се и крзао једнако, док није дошао танак и кратак, мало дужи од мачјег репа, а после нестаде и њега.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности