Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Гледа у прах несталих доба што се понекад ускомеша у његовој улици која, упоредна са Доситејевом, од Васине води према Душановој, Дунаву и
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Интарзирана болесничка собна столица поред позлаћених оквира несталих царева и надвојвода с олупљеном штукатуром и са својим упражњеним овалима; поломљени дјечји театар с луткама поред
чува и побожно по- храњује по угловима, попут трофеја од застава по музејима — фантастична копља ко зна каквих несталих стијегова... Све то лежи испремијешано и грдно збратимљено у заједничкој умрлости.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ова бајка у истини збила, Тамо где већ нема ни руина стари', Где ноћ заборава све је досад скрила Осим ње, што иде са несталих ствари Уз облик ветрова и говор дубрава, Као дух умрлих преко наших глава?