Употреба речи нестанак у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И нешто хладно прожма му сву снагу... А Лазар?... Није се баш ни он тако лепо осећао. Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Коњаник, међутим, у Исаковичу, није пристајао на нестанак коњице из армија. Кад га Костјурин запита: виде ли егзерцир Ђурђев, Исакович замоли да се, његовом благородију,

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

То је карактеристична црта говора у областима источно од Искра. Уз њу иду нестанак промене код именица и употреба предлога.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Џабе, баци ме у ријеку! Ко је крчмар, а ко чича Тришо, то зна само мачак — Нестанак џака Јурећи друмом, чича Тришо убрзо стиже пред једну врло стару крчму, над чијим су вратима била насликана два

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Влада је био водећи у томе. По наглости с којом ме је оптуживао било ми је јасно да је он умешао прсте у нестанак зечева. Узмите тако неко дупе које се стално чује и биће вам јасно да је набијено ђубретом од врха до дна.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

ИИИ После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите. Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у

ИИИ После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите. Са Турцима и беговима и он пребегао, и тамо у Турској почео да се бави, тобож тргујући с

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

1912 133 ЦВЕЋЕ ОВОГ ПРОЛЕЋА 136 САВРЕМЕНИК 138 КРАЈ ЛАМПЕ 141 БЕОГРАД У РОПСТВУ 143 С ПРОЛЕЋА 146 УДЕС 148 СУДБИНА 149 НЕСТАНАК 152 ЗНАК 154 СРЦЕ 156 ПРОМЕНА 158 ЗА СТАРИМ КАТУЛОМ 160 НАША ПЕСМА 162 ЗА ПРИЈАТЕЉЕ 164 ТРЕПЕРЕЊА 166 КРАЈ

Стога сам вес’о. А флауте цвиле Нестанак цвећа, љубави и патња, Жеља и нада што су сјајне биле, — Траље живота које носи пратња.

Приметих из сваког његовога кутка Победу земље над моштима ломним Својих дивних нада, својих жеља блиских, И нестанак звезда са видика ниских.

Када ће, у бури што се свуда шири, Моје срце с болом својих старих рâна И немиром вечним — вечно да се смири. НЕСТАНАК Умрла је у јесен очајну, Под бременом сумње и живота; Не озари среће је лепота, Нити сними икад тугу тајну;

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

из пуке навике бријао свакога другог јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео. Нестанак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости,

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Заузети јелом и дивљењем царичиној новој халини, ни цар, ни дворани нису приметили нестанак малих свирача све до подне. Да их нема, постало им је јасно тек кад је царица узвикнула: — Гле, како је овде тихо као

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То ће бити болно, то ће бити жалосно, али, на концу, то је само нестанак једне јединке, и ништа више. То је, најзад, и сасвим природно. Све друго и даље траје.

А свемир је тако знатан, да нема те појединачне ствари чији би нестанак он уопће и осјетио. А тако је простран и богат, да нема ствари којој се у њему не би нашла замјена, надокнада, двојник.

Необично је било само то што се никад није вратио. И што се никад више о њему није ништа чуло. Нестанак је пријављен властима и одмах су подузете свестране потраге.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Оптицај смртних обманом се слива. Нестанак људи да л' је и њен ћивот? Да л' тајну она свевечности скрива? Ил' њоме само увијен је живот. 1904.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

заспалог тела што се осу Звездама кад сан ти сади у потиљку лозу И птице слећу у камен са длета Нек шупља сенка нестанак тела слави Једно је време у срцу друго у глави Бујну невидљивост са свих страна чује Ми знамо да је од прошлости

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Шта бих чинио да нема људи већ да сам сâм: као песник шта бих чинио? Ако бих тај нестанак могао поднети, не бих ипак више певао речима: извесне своје заносе бих крештао и дерао у простор.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Сатима се није враћао. — Куд ли се изгуби Мачак? — забрину се Јованче, који је једини примијетио нестанак мајстора, јер су остали били забављени игром. — Да му се није што десило.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности