Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Мило му, па је гледа једнако, и једнако се смеши! Ах, јутарњи снови, врашки, несташни снови! Какве дивне и заношљиве, шарене и миле слике изаткивате ви зором, и варате њима човека, слабо то створење!
Само ће несташни и безобразни врапци остати и после Митровадана у својим, летошњим, квартирима. Цвркутаће испод стрехе, гложиће се и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Млади човек посматра у треперавом млазу светла младу жену. Млада жена осети да је он гледа па поправи несташни прамен косе. Млади човек воли да гледа како се млада жена смеје кад се Том ухвати на лепак.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Да ти посвијетлим — Мјесец му каже, па доље спусти свој фењер плави Видиш ли сада, несташни враже?“ Весело пара сину у трави, а дјечак скочи, повика: „Стој! Ово је цванцик сребрни мој!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ту се разговарало пријатељски, сасвим другарски претресале се успомене из младости, управо ређали се несташни поступци у школи и ван ње. Љубица слуша са интересом овај разговор, који је у по нечем подсети на њену младост.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ми се играли, над нашим главама високо лете шарени змајеви, поред дућана пролазе наши несташни другови чујемо њихово весело клицање, маме нас, задиркују.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На тај дан први пут сам јавно говорио. Успех је био преко сваког очекивања. Моји несташни другови овога пута нису се смејали; напротив, занимао их је мој говор и то ме је јако охрабрило.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
забруја песма, па тихо кроз ноћ се краде, И Лада с чуђењем заста и песму слушати стаде: Лакокрила љубави, Лепи Љељо, несташни! Са цветнога престола, Са ланцима ружичним, Са стрелама злаћаним, Владај нежним срцима, Владај људским животом!
Кô кедар оборени, Кô цветак миришљави, Он ћути... Тешко мени! Његове бујне косе Несташни ветри носе. А руке, што су сретно С дивљим се вепром биле, Без моћи и без силе, На тле су пале цветно.
И жедна, отврдла земља пила је вечерњу росу, А небо свој тавни вео безбројним звездама осу. Лукави, несташни Амор, управо у глувом добу, Пажљиво устаде горе и онда остави собу, Па уђе у кметов вајат.
А кмет је, међутим, ишô поражен и брижан јако, И пред њим несташни Амор, светлећи буктињом тако Да селске надражи псине.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
При томе морате имати још нарочиту срећу да Вам који несташни облачић не поједе испред носа целу појаву, због које сте путовали на други крај света.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
МОЈЕ СЕЛО 48 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), РАНО РАНИ 50 СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА), КОВАЧУ 52 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ 53 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТИЦЕ СЕЛИЦЕ 54 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО, ТЕЖАКОВА ПЕСМА У ПРОЛЕЋЕ 55 ПЕТАР ДЕСПОТОВИЋ (ЧИКА
) и ведре слике детињства („Несташни дечаци“, „Беспослен пастир“, „И њен син је ђак“ и сл.). Рефренски стих „У земљи је злато!
Песма „Несташни дечаци“ посвећена је карактеристичној дечјој живости, потреби за игром, осећају „да је соба тесна“ и да се мора трчати
дечјој живости, потреби за игром, осећају „да је соба тесна“ и да се мора трчати у природу („Лаку игру удесили /несташни дечаци,/ уска им је соба њина /и уски сокаци –/ на брег, на брег“).
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лаку игру удесили несташни дечаци, уска им је соба њина, а уски сокаци – не брег, на
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лаку игру удесили несташни дечаци, уска им је соба њина, а уски сокаци – не брег, на брег!
) и слике детињства („Несташни дечаци“, „Беспослен пастир“, „И њен син је ђак“ и сл.). Дела: Песме 1869. и посмртно издање песама за децу Добре књиге
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
политику више не мари, Ни за костобољу ногу, дворске се даме једне сећа; Па и краљица улази у барку, А сам Амор несташни љуби је у плеће, Затим шапуће у уво: Краљице, краљице, Ваше величанство зар не осећа премалеће!