Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он у своју истински лирску поезију уноси себе лично, своје личне доживљаје, своја лична осећања, опева своју несташну, каткада и разуздану младост, не бацајући на своје стихове вео предрасуда и обзира, но као пркосећи старима,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор. Чича Стојан нешто тумараше по дворишту, вичући узгред на несташну децу, која му пореметише досадањи мир и усамљеност. — Шта ли си сањао ноћас, братићу? рече узгред једном малишану.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ал’ ми у исто доба и мајке вера и кћери Света чистота вољу несташну тесно сапну. Неће усна моја са лица т’ росу сатрести, Сам у себи рекнем. Мајке је вера света!