Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хуји глас стварања и ритам расула, И док у те сате још страсно и живо Све сазнају моја опијена чула — Ја знам да нестајем у шýму што блуди, Са сваким кораком којим нога крочи: Стран за праву срећу и прави бол људи — Упирући к небу
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
успава заспале Улаз чувају две тишине и хрид То није љубав то је патња и зид Од лобања где труну звезде што су сјале. Нестајем бдијем постајем глас и време Цвет већи од ноћи празни талас без успомене Звезде које се над главом мојом пале Којима
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Већ су их однели. Али све је то ништавно према ономе што сам видео горе... Чинило ми се као да нестајем. Пред очима ми је треперило од неке унутрашње напетости, па ме и слух напушта. Вратио сам се у земуницу.