Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не могу сâм. Не смем да сам сâм. (Одлази.) КАФЕЏИЈА (виче споља док момак плаче): Овам ти, нестрећо! Аман, бре, отреси се, нестрећо једна. Гледај го, на нози спијет! Отреси се, тресли те мртвог, да даји господ.
Не смем да сам сâм. (Одлази.) КАФЕЏИЈА (виче споља док момак плаче): Овам ти, нестрећо! Аман, бре, отреси се, нестрећо једна. Гледај го, на нози спијет! Отреси се, тресли те мртвог, да даји господ.