Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Сиромах Јања, твоју је срећу црно! Да узмиш штап, да идиш код цркву, да седиш и иштиш крајцара кроз твоју нестрећу. МИШИЋ: А ко ће да чува што је остало код куће? ЈАЊА: Шта има код кућа? Празно дувар, три дрви, два столица.
ЈАЊА: Пи, пи, пи! Право кажи греческо мудрост: „Ди — ј нестрећу, ту — ј и стрећу.“ Знаите што, господин нотариус, оћим и ја да начиним једно луфтбалон и да идим у Америка.
КАТИЦА: Али, забога, шта се догодило? ЈАЊА: Ми <у>био бог! МИШИЋ: Шта је, кир Јања? ЈАЊА: Нестрећу, нестрећу... Мењо сум дукате, и добио фалишни банки. (Лупа се по челу.) Ух, ух, ух!
КАТИЦА: Али, забога, шта се догодило? ЈАЊА: Ми <у>био бог! МИШИЋ: Шта је, кир Јања? ЈАЊА: Нестрећу, нестрећу... Мењо сум дукате, и добио фалишни банки. (Лупа се по челу.) Ух, ух, ух!
ЈАЊА: Вас молим, господин нотариус, оставите ми да држим ненија³⁹ на мои дукати! Не ми плашите под моју нестрећу забађава! МИШИЋ: Мислите ви да је моје намјереније вас само плашити? Ни најмање. Гледајте само ко је на врати.