Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Како врата једна згледа, Како даље не смејаше, Како накрај стра га прође, Те отварат врата пође. 102. Несу била забрављена, Али тешка беу врата, Кâ оловом заливена; Ал' опет и јунак вата, Упиње се, нуто муке, Пуцају му
“ Та срце му пусто од кремена, Не плаши се буре ни времена. Ал' му, богме, ни првине несу, Да га ветри по горици тресу...
Ту у срце гром нама удрио, Ал' га није силен растурио, Са срца је само спала рђа; Несу момчад од косовске грђа: Соко, веруј, све сокола рађа, А видећеш, да л' песма погађа.
Миле с' сети куле и чардака, Плану срце, маче с' нога лака, Он се вину кули уза стубе — Несу часи да се лудо губе...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
благотворства, која су примили од царског правителства, чувајући и своју народност, и има неколико време ништа друго несу гледали већ интереса и благоденства свог отачаства, а будући послушни саветам старих и разумних лјудех, који су се
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ели је, зар, у Београд бегенисуваја какву мâзну Београђанку, та му саг ове наше несу прилика?! — умеша се тетка Дока, али не доби одговора ни од једне из већа Споменуше још неколико њих.
Ама, рече, не од наши девојчики, веће од ники из бели свет... па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем...
— Што да се арчи мâл?... Паре су то!... Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца. А родитељи га гледају пуни милоште, а из погледа им се разговетно да
— А ја дор чу’ то, — настави плачући Таска — а мен’ ми се ноге одсекоше, па како да несу моје ноге!... Ћа да седнем там, насред чаршију, — тол’ко си бе’ ослабела оди зорт и резилак голем...
— Јоште те је поздравила да гу прошћаваш, зашто је пролет дамно минуло, јесен дошла, — зимске руже су цвеће!... Несу руже од пролет, ама неје, рече, веће ни она што је била! Било цвеће — било и Зоне!...