Црњански, Милош - Сеобе 2
Павлу је све, што му францескани рекоше, било чудно, несхватљиво, а смешно. Па им се и смејао. Млађи фратар му је, горко, пребацивао, а понављао, да Бог слуша сваку молитву, и
Нико није знао како. Као што се на небу мењају олује, громови, и дуге, несхватљиво, тако је то било и у Варварином браку. Петар је узвикивао: „Што пиљиш у моју жену, дугоњо, као штрк у јаје?
Са бестидношћу, која је за госпожу Евдокију било нешто нечувено и несхватљиво, госпожа Монтенуово је тражила све нова чуда, од госпоже Евдокије, која је била запрепашћена, и ван себе, а која се
јадни, које сваки ветар може да однесе, а после да израсту, људи буду, да човека преполовити могу, ипак је то чудо, несхватљиво!
Као што је оно насељавање Немаца, са Рајне и из Лотарингије, у њихову земљу, било несхватљиво, збркано, а велика неправда, у крајевима које су крвљу својом били натопили и откупили – Исаковичу се није чинило
Онако, како је замишљена, из људске фантазије, росијске фантазије. Њу је створио Петар, цар, несхватљиво, као из мађије. Да хоће да га спрече, да до те вароши стигне, пре него што оде у Бахмут, на насеље – а зна да су други
Ко би могао набројати зрна, која ће, идућег пролећа, ницати на свету, у Европи, Азији, Америци, Африци? Несхватљиво је то људском уму.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Напротив, брат му се чинио сретан човек, а његова љубав према тој жени нешто несхватљиво другима, а њему самоме сасвим јасно.
Одлазио је у рат, у нешто потпуно несхватљиво и ужасно за мозак госпоже Дафине, коју је, при самој помисли на онај његов страшни ожиљак од сабље, препадала мука.
Чекала га је у једној малој варошици, куд се знало да ће војска проћи. Иђаше јој у посету, у тој несхватљиво блиској туђини, помислив више пута да се уклони, застајкујући и предосећајући и тај последњи ужас, који није могао да
прозор, украшен великим плавим петлом од дрвета, стајаше тако између живота и смрти, што су били тако безумно, сулудо, несхватљиво, близу једно другоме.
Сад јој се чињаше несхватљиво да она умире пре њега, а још више да он није ту. Чинило јој се да би сама његова присутност била довољна да њену смрт
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Чудо које је изабрало време петак, време подне, време августа 1959, време Сарајева. Несхватљиво чудо. Две дангубе више не мисле на онај живот, устрептали облак начињен од сувих птичијих тела.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— рекох улазећи у кујну. — Толико сам ти глупа и нормална да је то просто несхватљиво! Она остави новине и заби главу међу руке: — Зар после свега што сам учинила за тебе ... процвиле — то да дочекам?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
По улицама се појављују рите. У тренутку кад је наша победа сигурна, и мене обухвата то гађење, од победе, несхватљиво и лудо. Не иде ми се из Беча у Загреб, где је почело крвопролиће. На Јелачићевом тргу има мртвих.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Плачка је мучила глад, мучила врелина, мучила жеђ. Несхватљиво му је било Смејачково одушевљење заталасаним пустињским песком. — Гладан сам и жедан. Вруће ми је!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њутн са области механике, а Лајбниц са поља геометрије. Изгледа скоро несхватљиво да је младић од непуне двадесетитри године - забелешка у којој је Њутн исписао основну идеју свог рачуна флуксија носи
„Стварање из ничега? - Катастрофално уништавање! - Не изгледа ли то магловито, чудно, несхватљиво?“ „Да, то су биле две несумњиво слабе стране њиховог учења. Но оне не заплашише његове ауторе.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ти си ту заштиту очекивао од својих другова који су били поред тебе и на које си се уплашено обазирао; за тебе је несхватљиво било зашто се неко труди да те убије. Али ништа даље од тебе није било него помисао да ти другога убијеш.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сасвим неочекивано, дакако, неслућено, несхватљиво, далеко и од најдаље претпоставке. Као што се то већ догађа. Обична накнадна невјероватност и незамисленост, обични
Сад ми је то несхватљиво. То јест, престало ми је бити схватљиво. Као што већ, у датим годинама и с датим искуствима, престају бити схватљиве
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пред нама је непријатељ, а горе небо. Све је недостижно и несхватљиво. На нашој осматрачници завладала тишина. И посилни се чак притајили. Обузима ме нека мука.
Има ли чега трагичнијег и болнијег?... Њен отац, петокатница, поноћно доба, све је то мени било у том тренутку несхватљиво и ништавно према свему ономе што људи мени приређују...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али нико не узмиче, док се непријатељ не појави да нас побије. Ваљда смо зато овде и постављени. А тешко је, несхватљиво мучно. Главу заноси неизмерни терет, и у ушима непрекидно бруји од силнога треска и потреса ваздуха.