Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Најпотоња што бијаше мука, Беше синак Нетен-бегов Нука; Јединца га мајка је имала, На војску га стара не пустила. „Немој, аго, остави Нукана, Не води ми мога
“ Тако мајка говорила драга, Ал' на силу одвео га ага; А тек што се по ограшју вини, Пресече га Србин по средини. Нетен-бега спопаде љутина, Е он види посечена сина; Та како ће да се врати љуби? („Ала!“... викну, па шкргутну зуби.
Хеј Турчине, куд си се нагнао? Та већ те је ђаво потковао! Ману мачем војвода Милета, Дочекао Нетен-бега клета. Ој Турчине, лоше си срећице, Испаде ти сабља из деснице!