Употреба речи нетренимице у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. А Маринко наставља: — Ето, то је план...

Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. — Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! — И примаш братство?! — Примам побратиме!

— Још мало... — прошапта Алекса. Лице му беше жуто као восак. Попа застаде... Очи болесникове гледаху га нетренимице... Попи се учини да се коче и устаклаисавају. Баци поглед на груди које се једва дизаху.

Ћипико, Иво - Пауци

— Збогом! — поздрави, попритегну козу, постави сноп траве на главу и оде. Он гледаше за њом нетренимице; боли га, а нема ријечи да је задржи, док она, закриљена сноповом сјенком, полагано одмиче у сунцу.

Старцу, већ изнемоглу, држећи трстику у руци, дрхће рука, па кад, му долија, прихвати трстику обема рукама, а нетренимице гледа у онај комад туње што се дотиче мора. — Туцају, — рече Иво полако. — Вара!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности