Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
руку, уозбиљи се усиљено: — Ти знаш да ја, као народни посланик коме пуцају леђа од народних брига, треба да путујем неузнемиравано. — Потпуно сам свестан — рекох палећи свећу.
— Потпуно сам свестан — рекох палећи свећу. — Јер, заиста, један посланик треба да путује неузнемиравано, за разлику од нас осталих, зато што путује бесплатно.