Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Е добро, а те очи са слике твоје на самрти, ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити! никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти. Није ли и твој живот био животињски: једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!