Употреба речи неумивен у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Ено га у колима, на сокаку. Павле онда изиђе, онако неумивен, хладан од звездане ноћи и виде, у кочијама, које су стајале пред кућом, чизме.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Никада из њене собе није смео изићи неочешљан, неумивен чак ни ненамирисан. И онда њена ће заслуга бити, ако он устраје овако како је почео, сасвим се развије, пролепша, и

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

јер, на велико изненађење њихово, Манча није дошао ни чупав, ни неумивен, ни необучен, — укратко, није био бедна изгледа, како обично изгледа човек кад га какав белај снађе, па преноћи у

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности