Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И Мјесец пође помало снено, звјездама првим у госте хита, лице му, видиш, неумивено, ал ко те за то на небу пита. Вечери сваке он тако ходи и небом коло звјездано води.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Исто толико боји му се мати да не би огладнило, те јоште како устане из постеље голо, неумивено, неопасато, или му лежећи у постељи — таки му уклопи комад у руке.