Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Својство разумнога човека у томе се состоји да сам себе сваки дан неумитно суди, и што у себи позна посмјенија достојно, том се посмејава, што ли нађе за похужденије, то похуждава, и тако се
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И њему се учини да га ти брзи, мутни потоци неумитно вуку доле у неки бездан. Јуришић раширио очи, иде тамо-амо по земуници, отвара и затвара врата, тражи нешто.
А све остало ужасно је исто. И као у овој соби, баш као у овој соби све оне старе плакате неумитно стоје, сав онај стари, плесниви намештај Европе ту је.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
И поновиле су се, јер то је било неумитно. Нисам ни прекорачио праг, а Драгана и Јасмина, које су мени сестре а Влади и Весни нису ништа, погледале су се преко
Црњански, Милош - Сеобе 1
И ова прељуба, и ово уживање са једним новим и друкчијим мушкарцем, кришом, дошло је без њене воље, по њиној вољи, неумитно.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Он је оштар, челичан, љубичаст и врео, мириса на сумпор. Све је у њему механичко, електрично и неумитно. Рекло би се оштри писак сирена. Као да објављује пожар, несрећу, судар. А за њим опет ћутање. Ћутање, ћутање.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
тачно све оно што хоће: За нас можда рано, на време, ил’ касно, У људској вреви ил’ часу самоће; Али увек хладно, неумитно, јасно.
Колико су ретка осећања што се У срцима свију неумитно буде, Код света што гледа како их сад носе, Те просте хероје, те велике људе, Што су мирно своја оставили рала,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
мекша, слободарски духови у Француској и у Италији сасвим су били узбуњени и чинили су шта могу, а брод је ипак, неумитно, пловио од Беча ка Београду, граду на међи оног нестајања.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
једанпут почињена погрешка није се дала више опозвати, а једанпут започето плаћање „сталија и контрасталија" морало се неумитно наставити до краја.
Стална и трајна, она је угњијеждена негдје дубоко у својим носиоцима, у некој скривеној ћелији или гену, и даље неумитно преносива. Такве су љепоте лијепе и кад мирују и кад шуте, и кад спавају. И, рекао бих, нарочито кад шуте или спавају.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ВИОЛИНА У тренуцима када тако клоне И бол и нада, и младост и цвеће, Кад страх и очај и судбина звоне Самрт, која се неумитно креће На моју љубав, на све жеље моје, На моје небо, моју башту крина — У тим часима нађу се нас двоје, И тад плачемо
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
даљином пролази „бледи одблес“, док сав прошли живот не потече „једном једином линијом“, као „густозрачна река“ што „неумитно отиче бескрају“.
завршетак једне песничке визије: Једном једином линијом потекло је, нада мном, све што се збивало, То густозрачна река неумитно отиче бескрају [...].
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
види како се скруњују суве љушчице од затворених раница, и како крваве нове ситне ранице, и разрушавају полако али неумитно оноликог човека. Фина марамица Павлова скоро је увек мало крвава, иако је завојна газа стално при руци.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
и пројектовао у прошлости, у тренутку кад сам ја дошао до болног сазнања да га нећу моћи уопште избећи но да ће доћи неумитно. Тај интервал између будућности и прошлости, као да никако није ни трајао; не, ни милијардити део секунде.
ме млеко твоје блажи и враћа моћ Осећам да се буди оно што тако давно зачма У крви нашој, мајко, у праотаца ноћ Неумитно, ђоном ћу газити поља јечма И пијан од беса јурити кроз равницу ту кречну Језика отеченог кукати и бити жедан све
Једном једином линијом потекло је, нада мном, све што је бивало, То густо-зрачна река неумитно отиче бескрају; Боже мој, јаву знам, али шта би са оним што се снивало, Толико наше младости ком плавом отиче бескрају?