Употреба речи неуморна у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Она је била неуморна, при успављивању најмлађег детета Трифуновог, а имала је свој начин успављивања. Седела би, сатима, подупрвши леђа, са

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Стега попушта тек онда кад се пред нашом кућом појави стари самарџија Петрак, неуморна скитница. Још није ни ушао у авлију, а већ гракће на мог дједа: — Јеси ли жив, Раде, стари мој парипе?! Види га, види.

Како је драг и пун сваки корак повратка. И како све више расте, примиче се и у самом срцу разгара дједова неуморна ватрица. Ено је, бдије, зове и показује нам пут. — Хе-хе, ипак нас чека стара парипина раколи се Петрак.

Жао добога. И опет уздах који ни сам дјед не чује нити га је чак и свјестан. Све је упила и однијела неуморна хука. Тјеши га млинчић како најбоље зна и може: одузима тузи глас, ућуткава је и заглушује.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ Срце моје самохрано, ко те дозва у мој дом? неуморна плетисанко што плетиво плетеш танко међу јавом и мед сном. Срце моје, срце лудо, шта ти мислиш с плетивом?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

и пупољака, дрвених, мрких пупољака, које је и последњих ноћи пипао и гребао ноктима док се на њега сјуривала Симкина неуморна пожуда. Ту се истрошила његова вера.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

узвика, звона, шкрипе кола, одјека мотике што цепа мирисну земљу; сву сласт оног ђив-ђив несташних врабаца, чија неуморна и страсна препирка, уз прве сунчане зраке, узбуђује и позива на игру дете, а оно на очима осећа сунце и уверено у

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Ни трага од топлог, породичног узимања хране, код Станковића иначе покаткад и ритуализованог, уз неуморна нуткања. А и отац Софкин, који је ћерки у походе дошао, одлази мимо реда: усред ноћи, у недоба.

Као што се види, Станковићеве су невоље у синтакси - неуморна додавања, гомилања, понављања, враћања ради појашњавања - бар једним делом изазване и дубљим, семантичким разлозима.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Моја мајка, храбра, пожртвована и неуморна, својски потпомогнута од свог брата Васе Муачевића, одличног економа, који нам замени у пуној мери оца, предузе тежак

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

отров, псовка и љубав облапорна; И рањаве сузе јецах у час кад зора пољу сване, А душу да л глође бес или нежност неуморна?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности