Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Стихови су слабији и тромији но што су у његовим лирским песмама, али цео спев има много чисте поезије, свежих описа, неусиљене простоте, и носи обележје народнога веровања и народнога духа.
То је дело непосредне и искрене књижевности, неусиљене и симпатичне простоте, словенске нежности и самилости, тихе и просте »истине срца«, дух доброте, нежности и праштања,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту пијемо каву, а ја запалим своју цигару. Онда водимо неусиљене разговоре, који не оскудевају шалом, а цитира се чешће Хомер него Свето Писмо.