Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад је пробуди сребрнаста зора, У њој вас дан шуми ноћна песма мора, Пуна једне болне неутешне сете. ДУБРОВАЧКИ РЕQУІЕМ Тај дан тако тужно звонила су звона, Болну неку песму из металног грла.
клизи низа мрачне стене; А кроз разнобојна окна једва доспе Месец, да нечујно хладно сребро проспе По ногама свете неутешне жене. Ту се влажне сенке пружају и пузе; Све воња на дуге молитве и сузе. Мир је нем и леден. Сама бди мадона.
истим путем нестаћете обе — Ти и моја младост, лица невесела, И с печатом горког проклетства сред чела, Као неутешне две кћери Ниобе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио, А тајно је за комшиком неутешне сузе лио. Ових дана удар стиже несрећнога стихотворца, Идол му се испросио за некаквог богословца.