Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Лицем у лице с њом. Иза стакла лијевале су бесконачне кише, које дају слику једне неутјешне вјечности, тиштале нијеме мрклине ниских непробојних небеса, којима и у мраку слутимо оловну запечаћеност.
и не оставивши за собом ништа, једнако као ни она друга племена и народи који су се, ваљда у инстинктивном сазнању неутјешне коначне „истине“ , задовољили да стољећима и тисућљећима врте на ражњу овнове, сточарски бугарећи под мутном