Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Остала је на једној окуци, неодлучна, тужна, и канда мало постиђена због те нехотичне издаје ...Ех, ех, тада сам први пут заплакао, осјетио сам да иза мене остаје дјетињство.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И свуд где стигнем шапатом будим болан осмех, сузе и машту. Свирам смрт, ал ми гудало расипа нехотичне звуке. А зидови мртве и облаке што плове благо ми милују руке.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И хоће ли икад попустити тиранија те нехотичне меморије, хоће ли икад доћи дан кад се тога нећу сјетити? Већ сам готово очајавао.