Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... Наједард зачу грактање. Он прену. Прену и Заврзан. Грактање се зачу опет.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дуго су трпеле и криле своју невољу. Радиле су све за њу и по њеној вољи. У њену држању било је нечега заповедничкога, тиранскога, као да си је морао послушати.
— А што? Она смакну раменима. — Ви се бојите ићи даље у пусту шуму? Она баци поглед на ме. Поглед у коме је било нечега што ти не умем казати. Некако поуздање, поверење, сила. Тај се поглед разли преко свега мене.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А Аркадија увија понизно главом, смеши се, а све полако трља руку о руку, као да пере руке од нечега, па вели: — Хе... та... да дођете, господине, да крстите... овај Вуји Ирошу... мужескога је пола... синчић.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Суманути већ не. Они, онако полунаги, као бежећи испред нечега, грче се унезверено и уплашено гледајући на гробље, плач, упаљене свеће: А опет сви, сваки час жељно погледају и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И на једном он осети: како га обузе неки чист, свеж, силан талас, неко нејасно-слатко осећање нечега светлог, оно широко осећање простора кад се чини да сви ти простори живе, осећају, радују се и маме.
Африка
Има нечега поетског, пролетњег и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и
Црнац осећа да је због нечега у мојим очима он на истој висини на којој и белац, и то је довољно да би за мене много штошта више учинио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као да се изненада био сетио нечега, кад је угледао лице у тог човека, Гарсули му се обрати, сад већ мирнијим гласом, скоро весело: „Палавичини, шта значи
Немамо сриће!“ Обе су жене волеле Павла, као што жене брата воле, али у гласу и очима те младе жене било је нечега што њен муж није могао, ни да опрости, ни да разуме.
У наклоности Варваре, међутим, било је нечега плаховитог, страсног, лудог. Чинило се да ни сам Павле то не примећује и не разуме.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
На људе динарског типа највише утицаја имају вође у чијем понашању има нечега тајанственог или му они то приписују. Верују да се не може бити велики човек без способности које дају тајанствене
“ У вези са мистичном логиком је и ова особина: људи овога типа имају нечега пророчког (дивинаторског): осете велико време и велике тренутке, нарочито за свој народ, готово их предскажу и за њих
У животу и у свеколиком народном духу код Загораца има нечега, врло архаичног, нарочито код православних. Неке су од навика из приморских градова продрле у Загору, као нпр.
Зато у многим њиховим деловима има нечега непостојанога. У приморској области постојанство у везама међу становништвом је повећано и јачом густином насељености:
положају, према коме би централни тип требао бити јужњачки и експанзиван, он у целом психичком животу показује нечега завезаног и скученога.
По прегнућу, по жртвама и јунаштву они не уступају ни најбољима од Динараца. У њихову карактеру има нечега збијенога и трезвенога.
Поносе се својим именом и имају нечега свога, својственога и самосталног. Кротки, тихи, по изгледу смерни, давали су доста разумних људи који су се
Непрекидно раде и чепркају и у празничне дане. Има нечега ситнога и ситничарскога у тој работљивости. Јер „работа“ није само рад, већ и послови уопште: колико раде, можда исто
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сахранили су га за пола сата, а они који су га пратили разишли су се брзо као да се нечега стиде или боје. Око десет отац је престао са шамарањем.
После се десило нешто чудно: било је то писмо које сам писао због Рашиде, али ми се због нечега све време чинило да га пишем за Рашиду.
Љермонтов ме је обарао на известан начин, али сам због нечега стално понављао дечју песмицу о Барабанчику. Била је то једна од песмица с којима се може ићи до сто један и назад, и
Одговорих да није. Оне рекоше да у томе, ипак, нечега мора бити. Таква једна баба! А Маркота? Како га није срамота да петља са женом која би му по годинама мајка могла да
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — чудо, чудовиште пратиум аффецтіонис (лат.) — цена за љубитеље нечега која не одговара процени других купаца принципал (лат.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Боже! Ко данас није доктор нечега! Је л' уопште знаш како се пише доктор? Великим или малим словима? – Средњим. – Не покушавај да будеш духовит!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
за једнократну употребу, и да етикетирање, у том случају, није само производ критичарске зловоље, већ праведна осуда нечега што с уметношћу, озбиљном или неозбиљном, нема суштинске везе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његово књижевно и опште образовање давало је његовим књижевним делима карактер нечега већма европског и модерног, и он је у том погледу стајао над осталим српским писцима осамдесетих година.
Његова поезија, која има нечега нематеријалнога, прозрачног, флуидног, сва је у мери и у складу, поред тога са живим, финим и тачним осећањем природе.
ретку способност да нађе конкретну појединост која слици даје живота и рељефа, у исти мах његови описи природе имају нечега ширега, готово симболичког значаја.
без плана и система, на махове и преко колена, нигде се није могао усредсредити, и зато његови радови чине утисак нечега импровизованог.
симбола пошто-пото, искључиво старање о ефектима који се постизавају комбинацијама речи и гласова, све то чини утисак нечега хладно усиљеног, укочено отменог, и каткада готово прелази у маниризам.
Он је песник »чезнућа и снова«, неодређене туге и дискретне меланхолије, нечега неодређеног, сановног, суптилних стања свести.
Критички и драмски покушаји су му сасвим слаби, и одају оскуДицу равнотеже у духу и мере у укусу. МИЛАН ЋУРЧИН Нечега новог и оригиналнога унео је у српску поезију Милан Ћурчин (рођен у Панчеву 1880*).
Милићевић, Вук - Беспуће
своје главе, испод којега изгледаше још ситнији, јаднији, кржљавији, са својим преплашеним очима, бојећи се вјечно нечега.
И у једном тренутку застријепио је од нечега. Дуго му је требало од Загреба до куће, дуго, али он би волио да пут још траје, да се још вози негдје далеко у ноћи,
у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрзлог јутра
Како је он тешко сносио тај дан, пун потиштене нејасности и нечега скривеног, на својој души. Он је осјећао толико терета на себи; сиве, оловне чаме која је била страшна, јер је била
Он се осјећао спутан од ње, од нечега невидљивог што га гњечи, мучи и сатире, лагано и без журбе, беспрекидно и сигурно.
Можда никад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало нечега што би му можда дало други правац и другу боју, унијело у њега више младости и више свјетла.
покретом маши њезине мишице и привуче је к себи, кад се задуби у њезине очи, он не могаше да у њима ишта прочита до нечега што се скаменило.
је тражила утјехе у молитви, она са страхом осјећаше грозницу и бесциљност топло шапутаних ријечи које се одбијаху од нечега тврдог, и падаху натраг као зрње пијеска.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ђипих. Ухвати ме страх. Страх неописан и неисказан, страх од нечега што се у мени буђаше и свега ме поражаваше... Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и
— викну тако силно и уплашено, да се препадох. Док сам жив тај узвик слушаћу. Само не могу да га опишем, како у њему нечега и престрашеног, и болног, и очајног бејаше. Беше ђипила. Зверала си, дрхтала, нијала си се и као хтела где да побегнеш.
Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини? — тако мала, скучена и пропала у земљу као да се бојала од нечега и зато скривала. Твоја башта и двориште бејаху чисто голи.
— потврди он удивљено и, пребацив мотику преко рамена, оде. А кад се он изгуби, она брзо, силом и, као бранећи се од нечега, окрену се и узе мотику, да опет продужи копање, шапћући у себи: — Лаже он, лаже. Опет ће доћи. Ох, а шта тражи?
Једва наиђе на баштенска врата. Као да се ослободи нечега кад се виде у нашем дворишту и кад седе на постељу... Поче да се таре руком по челу, скупља косу, хлади...
Одосмо. Мој стриц је ишао напред, слободно, обично, а ја сам све застајкивао, плашио се нечега. Бојао сам се да га видим. Бојао сам се његове матере, оца. Знао сам да нећу моћи гледати ону њихову запевку и писку.
— Иди, да те нана, ено, не чека. А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему иду.
му је било, јер као да је осећао да се она зато силом уноси у посао, да би се тиме занела, као отресла, одвојила од нечега другог... А оно? Оно бежање прве ноћи, плакање у ноћи — никад. Никад више она не заплака... Није о томе мислила.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кад ја прионем на описивање нечега, обично се најпре темељно припремим, емиционално и физички. Дакле, пре свега, огребала сам се за две кутије цигарета о
Чинило ми се да је све у реду, мада је било нечег изузетно сумњивог у атмосфери, мислим нечега што ме је подсећало на ону чувену сцену из филма „Тачно у подне“, где покојни Гари Купер прелази преко трга, а
“ — баш као да смо наумили да доручкујемо у девет навече. Мислим, било је у његовом гласу нечега што ме је терало да га уједем за ногу.
Врисак! Најзад пронађем дискретно прикуцан број мог будућег послодавца. Шипчим кроз овећи парк до нечега што веома личи на готски дворац када га сања неки историчар уметности под температуром од четрдесет и два степена.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— О, кад размислим, не! Не верујем. Али има нечега дивног у томе што се живи, и баш зато што то не води ничему. — Шта сте рекли? — Да је живот у много часова диван.
Био је онда врло искрен са мном. Моје вође застају. Сетили су се нечега: — Знате, његова кућа није богата и не треба нам то замерити. Тешко је рибарима обогатити се.
Као да објављује пожар, несрећу, судар. А за њим опет ћутање. Ћутање, ћутање. У њему има ипак нечега страховито болног, људског, човечанског и вапијућег: у томе крику, електричном и механичком који долази из људског
— Шта мислиш? — Да је увек исто глупо што човек неће да се мрдне од нечега кад није нужно, а онда кад треба: није ту. — Нисам разумео.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Пардон — обратих се једном каплару. Али он прође журно поред мене, и тек када се одмаче, као да се нечега присети, окрете се и руком ми показа: — Тамо! — и продужи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али из мог живота нема ништа, јер ја нисам живео, као што ни сада не живим. Него.. тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ПРВА ГРАЂАНКА: Само се усудите да глумите! ЈЕЛИСАВЕТА: Ко си ти да ми забрањујеш? ВАСИЛИЈЕ: Па ваљда и ми од нечега треба да живимо! ДАРА: Ако ћете да живите, копајте гробове! Бар тог посла има данас на претек!
БЛАГОЈЕ: Иде горе уз реку! ДАРА: Знам, видела сам! Можда ће до нечега и да нас доведе! Имаш ли каквог оружја? БЛАГОЈЕ: Ништа сем ове бритве! ГИНА: И флаше у џепу!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— вичу трећи. — Срам га било од оне седе косе! Наживео се, па га још страх нечега, а ми млађи јуначнији! — вичу четврти. — Доле с кукавицом! — — Да се избаци напоље! — Доле с њим!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Зар се ја чега бојим? Ах, да, јес' богме...« И ту му се опет као стеже нешто у грудима, као кад се човек сети нечега врло неповољног. Навуче му се облак на очи и он се намршти: »Боже, шта ово ја чиним?... И сад под старост!...
Подиже руке и протрља очи песничицом, зевну једаред па хтеде опет да легне, али као да се нечега сети, трже се, погледа јасно по соби и његово ведро невино лице наоблачи се... »А-а ... оно синоћ!...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ногу пред ногу, па све преда се.. Изгледа, нечега сећа се... Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору... Поподне, исто овако... Часови, досадни, празни...
— Висока улица против Љешке! Успорио професор корак, тако да нико не види. Гледао би и он утакмицу, али се нечега стиди... И таман кад је хтео да пође, пред ноге му се тутну Лопта, жута ко кора на мркви...
Зец се, у шуми, подвлачи под камен. Навлачим ћебе на нос, на чело; Одједном: пламен! Пламен! Пламен! Ко да се нечега сети, пустахија, Груну, ван себе сва, и у бесу, Букнуше иверје, дрво и хартија, Све се заљуља, ко у земљотресу;
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
он у свој глас почео да уноси, не, као што доликује молитви, светој речи песме, побожног, високог и сувог него толико нечега светскога, и страснога, да би сви бивали потресени и узрујани.
Никако не може да је се нагледа, једнако као у Софкиним очима и устима налазећи и сећајући се нечега. Ко зна чега? Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног? Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник?
Ко зна чега? Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног? Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник? Да ли што га њене танке уснице,
И зато ће је он стално избегавати. И кад баш буде морао, због свега, с њоме да говори, увек ће му бити у гласу нечега плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме
И зато никако се није могла да „повароши“, да се помири и уживи у кућу. Вечито је била сама, и као одбачена од нечега. Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске.
Али, да ли што је још био почетак, Софка још осећала онај траг мртвачев, или због нечега другога, тек кад год би јој мати дошла, увек би се она узнемирила, плашила.
Ми керпичи! Ђубре! Аха! — и све то било је тако страшио али и са таком насладом, као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто што му је, истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Њих треба примати са испитивањем. Не присиљавати их да се нечега одрекну, или да нешто донесу, јер не треба благодат Божију препродавати дугом или добитком, да овде каква срамота или
А сетивши се још нечега, прекинућу реч. ГЛАВА 40 О болници и о болничарима Рекох горе нешто мало о болесној браћи нашој.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
с брашном припетствије — препрека припознанство — признање присмотрити — опазити пристарање — старање, брига око нечега приуготовљен — спремљен приуподобити — упоредити причасна — део литургије причина — узрок, разлог причислен —
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Знаш шта, синко? — рече поп, уставивши коња као да се сјети нечега. — Послушај ти мене све што ти вељу. Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући; нећу с тобом, јер је Маша лисица.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја чиним тај корак: ал са њиме гле Као да вучем корење и вреже Из нечега што сам досад звао тле. Ево ме где лебдим у ваздуху сад Тренутак један ван земаљске теже.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
и немоћи, а она му се препустила, не престајући да сузи на све прошле ноћи кад је она бивала мушко и после уморна од нечега. Слушала је дику под леђима, и било је страх и од дуката и од њега побеснелог и први пут јаког.
Касније ради нечега поново изиђе из куће и, тетурајући по целцу, упути се ка стајском вајату. Из гомиле сламе извуче се пас, скочи на
камен, сув, ништа... Она миче уснама, не, оне то саме чине, она не може ништа да каже од вике, од мириса вина из нечега разбијеног, шкрбавог. — Све ћу Вукашину да дам, све! Теби у инат. Нека господа проћердају моју муку.
на кревет, а она, као освешћена изненадним муком и миром, поче да разумева смисао његових удараца, грдњи, псовки и нечега одавно и од себе скривеног. Стид јој се разгоре у глави и на лицу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Не разумем!“ Фарадеј слеже раменима, а ја се нађох пред неочекиваном загонетком. Одједном се сетих нечега и испричах то Фарадеју.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
како се она гомила зверски сручи на нешто што се налазило уз Велику капију џамије и како отпоче нека безумна борба око нечега, неко кидање, цепање, стењање растрзање и шкргутање.
Као поуздано могу да закључим да си се ти чудио: како људи могу бити одвојени од својих послова ради нечега што није њихов непосредни интерес.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Добијам дојам да је то код тебе несвјесно бјежање од нечега што ти је ближе и што те из ближег дира. Видиш, ја сам у томе стварнији.
Ту је свако настојање сувишно: или непотребно или узалудно. Не страхујмо, дакле, од наивности: ако већ треба да због нечега страхујемо, страхујмо због оног „још нечег” у нама. И страх од баналности тежак је недостатак.
Читавог сам се вијека од нечега „ослобађао”! Живот ми није био друго него низ сусљедних „ослобођења”. Одбацивао сам од себе све, свлачио се до голе
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Плашио их је највише његов рђав глас у народу, али је и у његову држању и понашању било нечега, што их одбијаше од њега.
И ако се вазда носио сељачки, ипак и у његову оделу и држању беше нечега, што вас принуђава да не гледате у њему обична сељака: он није ни у чему наликовао ни сељаку ни грађанину, он беше сам
окрени с друге стране, опет — цак ! О, веру му, мислим се ја... — А ја сам по псима познао да нечега има — додаје Коста абаџија. — Сву ноћ прелајаше, земљу гризу. Видим ја да то није тек ’нако...
на свој положај као на обичан занат, који је, истина опасан, али носи собом неку врсту поштовања, респекта и у опште нечега, што се Ђурици веома допадало. Он постаде опет онај стари, одважни младић, који срља у опасност без размишљања...
неки тежак терет, неки велики бол, неко непојмљиво осећање, које је личило и на кајање, и на жалост, и на страх од нечега што се не види и не разуме.
удовица јадна — одговори она и саже главу стидљиво, као да у томе, што јој је сестричина удовица, има нечега стиднога. — Удовица зар ?... Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Говорио сам оцу: ”Ја могу да прекинем кад год хоћу али вреди ли се одрећи нечега што не бих мењао за све рајске радости.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А уз све то, када год се сетим нечега пријатнијег или интересантнијег, моје срце почне снажно да лупа и обузима ме хладна дрхтавица.
Морам мислити на себе да бих се одбранио од нечега што се може десити сваког часа и прекинути последње нити моје ослабљене животне снаге.
Ћипико, Иво - Приповетке
Одлучи се на посао, па, пошивајући, мисли је заокупљују, а на махове и мучно јој је сва као да од нечега преда. У томе слуша жамор с улице и гледа дјецу која потрчавају поред врата и учини јој се да би ваљало да буде и она
Дође јој да што повјерљиво рече, но нема ријечи да се изрази. Осјећа да се нечега боји и жељела би да је он од тога одбрани.
Њој се не да поћи међу чељад, у свијетлост; једнако од нечега преда. И тако, обузета сјетом, чека Лазу; најмилије би јој било да одмах дође, па да крену у град.
Па се загледа у његове обилате и дуге руке што живо веслају прама крају, и, изнебуха, сјетивши се боље нечега што јој се отпрво по глави врзло, погледа у отворену пучину.
Заустави се на улазу, па, полажући на тле своју кошарицу, рече, као да се хоће ради нечега да оправда: — Дошла сам доље да ми ово робе не покисне...
А кроз засићени ваздух, крцат мириса тамјана, воштаница и старих туника што за собом остављају у светлости дана задах нечега давнога, застарела, још се чује јаки певачки поклик: „Од кужне болести избави нас, свети Роче!
Онај час када је са лађе у рађајућем се дану угледао прве ружичасте контуре минарета, био је за њега откриће нечега новог, величанственог, што се може да осети али не и да опише.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Она, у ствари, зависи од нечега што је нашем данашњем погледу скривено – зависи од језичкога памћења, које се као колективна, општекултурна меморија
преношење у ново доба, посредством романтичарсконационалнога заноса и просветитељскога и грађанског здравог разума, нечега што је у својој основи изворно; у питању је, наиме, патријархални и јуначки етос који држи на окупу – као тешко
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Лик се тада већ при блажој промени места осећа несигурним, а при оштрој и наглој - изгубљеним. Ако, уосталом, нечега и има у превеликој мери код Борисава Станковића, онда има напола изгубљених, често или тренутно или трајно
није смела ни пред собом признати, она у постепеном избезумљивању све више крије, потискује своје тело и „све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма”, па „све уза зид брзо иде.
] и све то било је тако страшно али и са таком насладом као да се сада, после овога, он нечега ослобађао, скидао са себе нешто што му је, истина, било тако драго, мило, али које је њему ипак некако страно, туђе,
Има нечега веома елементарног и веома инфантилног у тој противречној вези међу еротским осећањима и нежним односом према мајци и/и
Пажљив читалац доста лако запажа да има нечега несталног, колебљивог, на махове и противречног у понашању већине Станковићевих ликова.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Соко. Али наступа кроз светину некако поткошено, без снаге и воле. Као да му је досадно, као да се од нечега стиди; у лицу је опет блед и снужден као да на души носи голему, тегобну тајну.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ја се бојим само Бога И укора свога, А за друго... а за друго „Кâ за дора мога“. Да, бојим се још нечега, Омладино мила, Ја се бојим још нечега — То ми ломи крила. Ја се бојим нашег духа, Лако странпутнога.
а за друго „Кâ за дора мога“. Да, бојим се још нечега, Омладино мила, Ја се бојим још нечега — То ми ломи крила. Ја се бојим нашег духа, Лако странпутнога. Ми смо брзи, каткад бржи Од разума свога.
Краков, Станислав - КРИЛА
Тек тада је опазио да његов сусед, мали ордонанс Бакић, не само да нема шлема, него ни главе. Било је нечега на врату — вилица која се клатила и мало косе. Осећао је по себи крв, но није знао да ли је његова или туђа.
Петровић, Растко - АФРИКА
Има нечега поетског, пролетњег и страшно саблажњивог у руменилу тога језика, који једини на томе тамном телу објављује тајност и
Црнац осећа да је због нечега у мојим очима он на истој висини на којој и белац, и то је довољно да би за мене много штошта више учинио.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
на ове дуге редове војске, који одмереним кораком одоше на бојно поље, откуда се већ пролама грмљава топова, има нечега што одушевљава и уздиже.
Непријатељ већ куца на капије Алексинца. У овом непријатељском приближивању вароши има неке дивље поезије, нечега што је узвишено својим ужасом, што је свечано својом суморношћу и тежином.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви смо ћутали. Светислав као да се нечега присети и настави: — А-ја!... Изнели су ме из заклона и положили на једну узвишицу, одакле сам видео ту Сиву Стену.
љубави — потом диже лагано главу као да се присећа нечега. Погледала ме право у очи. — Ја знам где су они сада. — Али, шта нас се тиче! — Драгиша... ја знам где су.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
је, пажње достојне па и знатне, никако није ни било; као да и сама засењујућа појава Бранка Радичевића, колико зачетак нечега битно новога, није истовремено, а бар у толико исто одсудном степену и опсегу, такође и завршни уметнички резултат
без Бранка — може на први поглед изгледати посао прилично узалудан и непотребан: час као вештачко и насилно оживљавање нечега што је већ давно а заслужено мртво, час као ташта забава са склоностима за бизарно, куриозно и прециозно у овим
четири стиха 19-те строфе, дакле првих 130 стихова Горестног плача (последњи стих: Мње она не јави), па је онда због нечега преписивање прекинуто; претпостављам да је свој недовршени препис оставио Ј.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Изврстан роман Кад су цветале тикве (1968) задивљује откривањем нечега што је сасвим блиско али запостављено: обичног живота у послератном Београду, са људским судбинама које нису ништа
Ћипико, Иво - Пауци
Подне је близу, па свијет из дућана оцилази. Човјек са перчином, дрхтећи и стрепећи од нечега, приближи се газди. Дуго га гледа, чека да газда дигне очи са новина, и, док сачека, вели плачљивим гласом: —
— Мило ми је! — одговори дјевојка и боље приљуби се уза њ, као да се нечега престрашила. — А да, жеља те, као и мене!
—Вриједи, по нашу сељачку..... Ми не рачунамо наш труд што у земљу уложимо, опази Раде. И, сјетивши се нечега, живо настави: — Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па чуј како он процјењује
Не знаш ти како је то тешко ! ... Чини ми се туђ ..... прљав... Ма'ни... и закрене руком као да се од нечега брани. Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница учини му се црвена као
са митром на глави, — бискупова прилика чисто задиви Раду, и прије но ће бискуп проговорити, хвата га језа, као да од нечега страхује ...
— шапне за се, сврнувши изненада поглед на господареву јаку, нарозану шију... И махне руком, као да се нечега брани. — Дакле, што мислиш? — дигнувши главу, трже га из мисли господар. —Чудо тражиш! —Своје, брате.
И подуље остадоше тако, к'о веома забринути због нечега. — Појмо, да не окаснимо! — рече најзад дјевојка. — Појмо! — одговори Јуре. Упутише се на излаз.
Мишљаше да га његове уједљиве очи непрестано с нечега прекоравају. Но Мрсе, као и досада, када прође мимо њ, закиде га ријечима: — Ча нисте на стражи?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
огледао се мио и саосећајан у њиховим потамнелим беоњачама, показивао им како ипак у томе опаком људском свету има нечега од божанске светлости, искрећи у тмини као сунчев зрачак.
Најзад, кад смо ми ту присутни почели да се врпољимо од нестрпљења, замочио је гушчије перо у раствор чађи или другог нечега црног и љигавог и почео да пише.
Напрежем мозак да схватим, но узалуд. Таман кад уобразим да сам досегао до нечега чврстог и непомичног, нека ме слутња поново врати натраг. Хоће ли се ово одужити до краја живота?
Она није дошла ни на каквој белој кобили. Изашла је брзо на стену, осврнула се унаоколо као да се плаши нечега. Он је дошао узводно од Митровића воденице, застајкујући крај сваког тишака и вира, као да га једино занима има ли у
Они нису поцрвенели од стида. Руменило на њиховим лицима, ако га је било, потицало је од другог нечега, вероватно од ватрице коју је заждио црни ђаво, ко други, од ове млаке моравске воде коју је сунце цели дан грејало,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Истина је било и то да су деца доста галаме и несташлука изводила. Некако је нечега на претек било у свакоме од њих. Срећко једном руком врти точак на бунару.
— 'Ајде сине, 'ајде, матораћ мој, да сад мало поразговарамо као људи. — Па онда, као да се нечега сетила, као да се покајала за тон, повикну некако строго: — А где је теби матурантски штап? зашто сам га купила?
Вечито ради, вечито штеди, броји, сабира, мој рад оцењује, и, што је најчудније, вечито се нечега одриче. Без икакве потребе. Као да то од ње тражи, не знам, неко божанство, неко страшило... Има у њој манија...
Бранко иде Милану. Под обема мишкама носи књиге и белешке, вуче ноге, нечега му је жао, скоро би могао заплакати. „Беда ме знала шта ми је.
— Павле је на тужну вест одмах променио план путовања, и повео и Миланова оца, чика Саву. Фрау Роза се препала од нечега на што никада није мислила, и дала је од своје стране лепу своту новаца за Милана. У Инсбрук су послали депешу.
Али на сам дан очеве сахране Јосиф доби неки чудан напад: страх му је обузео тело и душу, дрхтао је, нечега се бојао, пригушено врискао. Је ли то био отсев страха Марка Влаовића?
Сока се на то још једаред загрцну, али као да се одједном нечега непријасног сетила, намршти се и уздахну дубоко. А било је у ствари то да је синоћ направила маћехи већ другу сцену
било ни побуне ни рата; и још и онај карактеристични паланачки мир који нестаје кад се паланка истински престаши од нечега крупног и ретког, али још увек не толико потресног да се у лепој тишини не би могло заспати, и сутра орно устати, и
Ето сад сам сам, сасвим сам . — Та реч паде као камен. Заћуташе. И ћутали су док се камен од нечега није растопио. Живи људи. Суседи, који су се најзад нашли, који су се сад за тили часак заволели.
Одмарају се од нечега, годи им. Ната устаје да дода дрво у пећ; Мирко јој својим кривим прстима сипа другу шољу кафе, и реже средину хлеба
Читаве књиге је водио о својим сународницима у варошици: ко болује од нечега хроничног, коме стално треба и помоћ и савет, како би и болестан могао радити.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
образовање речи према гимнософиста:) жена гимнософисте ГЛАДИТИ СЕ — јако желети, жудети за нечим, бити гладан нечега ГОЂ (покр.) — год ГОЛИЦА (покр.
) — друг, пријатељ КАРУЦЕ (итал. царозза) — кочија КАСАТЕЛНИ — који се нечега тиче, односни, дотични КАЧЕСТВО — својство, особина, квалитет; у качеству »у својству, као« КЊИЖЕСТВО — књижевност
), умножавање НАБЉУДАВАТИ — посматрати, пазити некога, старати се око нечега, показивати нарочито интересовање НАВАЛИЦЕ — вредно; хотимично, намерно НАДЕЖДА — нада НАМАЛАН — насликан
начин« СЉЕДУЈУШЧИ — следећи СМАТРАТИ — гледати, пазити, узимати у обзир СМОТРЕНИЈЕ — гледање на нешто, надзирање нечега; у смотренију »у погледу, обзиром на« СНАГА — (фиг.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Па ипак, — рећи ћу вам — има нечега што није увек у складу у приказу наше протагонисткиње. Ја не бих умела рећи шта је то, не бих умела одмах наћи, али
Клота, она парка која држи повесмо, била је моја најстарија тетка, која је имала нечега митолошкога на себи већ и по томе што је под носем имала бркове као деветнаестогодишњи младић; Хезис, она што испреда
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као да смо на неком маневру... Командир се наслони лактовима на колено и погледа у земљу, као да се нечега присећа. Ја запалих цигарету. Он климну главом, исправи се и погледа ме.
И да је лето, било би нам хладно. Ноздрве се при дисању лепе. Људима би се повратила снага када би попили само гутљај нечега топлог. При себи од јела имају по два хлеба који се смрзли на мразу, па као да једу кору од дрвета.
Онај завика: — Не дам... не дам се! — управи стакласте очи некуд горе, и руке подиже изнад главе као да се од нечега брани. Онда се завали на јастук, руке млитаво опусти, а уста му остадоше отворена. Медицинар приђе да му опипа пулс.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Мане му се јави, а он га отпоздрави онако у ходу. Прође дућан за неколико корака, а после застаде, као да се сетио нечега, и врати се и уђе у дућан на велико запрепашћење Манино, који скиде брзо фес и скочи са седишта, али га Замфир