Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Оно је сердар Пејо Грубанов с Његуша.“ „А!“ рече момак; то „а“ изговори овако, како разумјети можеш и да се сјећа нечеса и да се чуди.
„Тражио сам згодно дрво за процијеп. Тамо, амо, а-ја! Оно кад је нечеса много на обир, најтеже је изабрати. И тако, све сјекиром, на рамену, стигох, богами, близу до Коложуна.