Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Кад су је протерали, несрећа је довела у овај град где је дошла идући стотину дана за нечијим дромедарима. На песку целим путем куд је прошла, остале су свуда њене ситне стопе наливене сунцем, као мале локве
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све чешће заспи у фотељи док гледа дневник. Нико не спомиње девојку, а она је стално ту, у балону од жвакаће гуме на нечијим ружичастим уснама, у фармеркама које се пењу у аутобус број 53 — у свакој флаши кока-коле, у диму који излети из
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Објаснила сам му још и то да волим свет без мистификације, где се зна колико кошта базање са нечијим кером и све остало што уз то фура, тачно у кинту, и где нема места за фолиранте његовог типа који се баве апстрактним
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вучица иде чупавог лица, нечијим трагом опрезно њушка. Прошла је мала Црвенкапица. Старино ловче, гдје ти је пушка? Ево језера, правога раја, на
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Е, да је још срце имао па и у преровској буни био... — Удовице га уклеле, па му се жена оволико мучи. Ућуташе пред нечијим лаким и брзим корацима. — Ако би Симка ноћас умрла, шта мислиш: да ли би се Ђорђе поново оженио?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Гле, па то локва уздише, тешко, претешко. Загледа се у локву. Са дна, из муља, дизали су се мехурићи заједно с нечијим тихим гласом. Тај глас је молио Сунце да га исуши, претвори у облак, у ништа. — Ружна сам, одбачена.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Рука ми задрхта. Обузела ме стрепња и грозничава слутња. Окретох даљи лист. Хартија је била глатка и исписана нечијим другим, непознатим рукопиСОМ. При врху листа, с десне стране, писало је „6. француска болница“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
у своје тајно скровиште, затекоше изнад самих врата колибе прикуцану повелику цедуљу на којој је било нашкрабано нечијим тешким и невјештим рукописом: „Надмудрили сте ме соном Јамом, али и Ја ћу вам Подвалити. Чека Вас Велико Изненађење.