Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Проведосмо у овом цео век, а нема наде да сазнамо где смо! Да нисмо доспели у нечију торбу? Под нечију капу? У нечији џеп? Ил смо сви стали у иглене уши?
Проведосмо у овом цео век, а нема наде да сазнамо где смо! Да нисмо доспели у нечију торбу? Под нечију капу? У нечији џеп? Ил смо сви стали у иглене уши?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он се онда упути путањом преко буквика, гунђајући и псујући онако сам. Оде у нечију њиву да осеца потру. Тешко сад потричарима!... Радојка је већ давно стигла с овцама кући.
Африка
Све као да је то први пут да се овако састају. Наслоњен на нечију колибу, седећи на клупици, заспим. Буде ме први удари у бубањ.
Црњански, Милош - Сеобе 2
у предсобље, виде на орманчету малог Црнца, који клима главом сате, а кад уђе у своју собу, виде на својој постељи нечију спаваћицу, сву у чипкама. У истом тренутку, угледа, поред своје постеље, и малу собарицу домаћина, Францл.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Охо, ево их! Гле како крупно дишу, сигурно од страха! За сваки случај, Брко опрезно испружи руку, напипа нечију длаку и весело прошапута: — Они су, они! Сад ћу да их распалим тољагом!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда је дошло оно са звонима. Ни данас не знам да ли су то била звона која су позивала на молитву, нечију сахрану или нешто стото.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
десператус) — очајан, без наде, брижан дехонестирати (лат. дехонестаре) — осрамотити, повредити нечију част диба — фина и скупоцена свилена тканина дискант (лат.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За мађионичаре, који сред нечије помрчине пале хладне бенгалске ватре, који покусом преобразе у поље пшенице нечију плеву, и у дворце нечије шатре и чатрље, који меховима, опсенарски, распире око неког славе вреву.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и добро доћи — у оним јутрима, можда, када приликом бријања угледате у огледалу своје лице, а под прстима осетите нечију туђу оштру браду. Све те куће које су израњале из измаглице.
Посматрали су се у одсјају тамног стакла, да не би привукли нечију пажњу. С леђа му се дошуњао шеф сале и рекао му нешто у ухо с леденим смешком.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Свак се утркивао да га викне, поздрави или почасти. У нечију добростојећу кућу, опет, долутао би однекуд из свијета, обично из Лике, какав далеки рођак, самац, без фамилије, па би
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Вратих се тако у свој кавез за канаринца и истог часа кљокнух као балон када наивно налети на нечију запаљену цигарету. ГЛАВА XИИ Ана се враћа кући, гдје њени родитељи корачају на прстима.
А, у ствари, све је лажњак, само нико не сме то себи да призна, па тако издржавају нечију туђу представу о отменом животу, а сати пролазе ли, пролазе и Нова година само што није стигла!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ископана рака, а он убледео, стоји везан, блудећи погледом, не би ли сачекао нечију милост. А около људи тмурни и озбиљни, као да се стиде жалосне улоге.
— Мој отац! — викну бесан, и каплар замахну руком, дохвати нечију главу, коју немилосрдно повуче, стискајући зубе и мрмљајући неке неразумљиве речи. — ’Оћеш лимун... Ах!... И ти?...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Први пут је морао да призна нечију надмоћ, био сам себи мањи, и чинило му се да га је тај селак с великом главом и брадом оборио на земљу, израњавио му
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А зломисао се, и не само у његово доба, лако оваплоти у нечију погибију. И у својој смрти Васа, не ретко, осети задовољство што је нестао пре но што су вођи првог устанка, оболели
Као да је нагло дошао до себе и даље је препознавао: седео је на улазу у нечију стају, прсти су му дотицали сламу, овлажену и присну, овце су биле ту негде, на чакшире, просењене на коленима, падала
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
бегао је од невидљиве неке опасности, од које се нигде није могао склонити, хтео да виче из свег гласа и да запомаже нечију помоћ, али га тешке, за земљу приковане ноге, издавале и глас му умирао у грлу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако бисмо требали нечију присну близину, а тако смо неискупиво сами! Између њих и нас распукла је једна граница, један уски но непремостиви
Петровић, Растко - АФРИКА
Све као да је то први пут да се овако састају. Наслоњен на нечију колибу, седећи на клупици, заспим. Буде ме први удари у бубањ.
Ћипико, Иво - Пауци
Тако се растадоше. * Сутрадан у свануће Иву је пробудило велико звоно, које разговјетно навијешташе нечију смрт. Послије пак, кад је објутрило, напокон на прозору гледао је спровод Јурина оца.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ако је негде напрсло, долина ће остати глува. Неће одјекивати тужно оглашујући нечију смрт, нити ће звонко певати за празнике и светковине.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Одвојио се и од куће и од свирача. Сам припева уз нечију тугу или севдах, некад по клупама у парку, или у чамцу на реци, некад по свадбама, а и по кафанама.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта мисли надзорник градње? — рече Царица. — Докле цареви допуштају нечију дрскост? Увек је било и биће да велики циљеви захтевају велике жртве!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
кривим ходаљкама да „пребије ноге“ономе који је покрао воће, али умјесто тога, те исте ноге однијеле би га поново на нечију јабуку или у башту с лубеницама и опет би се настављала стара игра.