Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Дивљу памет а ћуд отровану дивљи вепар има, а не човјек. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјеством. Ја се сјећам што си рећи хтио. Трагови су многи до пећине — за горске се госте не приправља!