Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Тај грозни метеж, нечувене, одлучне и највеће страсти, тај најпакленији пакао који је икад једна станица доживела да види, тај ужасни, зверски
Црњански, Милош - Сеобе 1
са друге стране реке почеше да му довикују напити гласови, да млатарају неке руке и да се чују псовке и речи, иначе нечувене у том свету, довикиване од милоште, братски.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Замириса око мене, пун сам среће нечувене, пун сам миља, пун сам вере, а надама нема мере. Ој, та пун сам свега трога поред овог цвета мога, ох, та ти си, ти
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И био на небу бели облачак. Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле. Дођоше врућине нечувене и маслачак поче да вене. Облачак притрча брзо у помоћ: киша је лила све до у поноћ.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
драга реквизита И вернога друга и неверне жене, И ласкања што нам снисходљиво хита, И подлости ниске, злобе нечувене.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
да је подноси, остави перо, подиже главу, па ослушну и замисли се, трудећи се да појми оне чудне узроке једне тако нечувене и паклене узбуне. Али и поред свег Његовог божанског старања, то Му не пође за руком.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
се увлачи у душу, и он опет постаде онај неповерљиви опасни разбојник, који преза од сваке сенке и у Тој плашњи чини нечувене злочине. »Шта хоће они од мене... па и овај Новица?...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
поразе на плећа, А уместо мајке лепе као бор — Ми, синови њени, витезови стари, Деца смо несреће и лутања злог! Нечувене патње небо нам подари, Патње што не виде ни човек ни Бог. А били смо дивни ми, мезимци славе.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
бесни од бола, а несрећан није, Шибајући тела обнажених жена У даире лупа, јауче и пије, Затим тражи песме дотле нечувене, да тај бол без бола из груди му гоне, И ја праскам, бесним, крв струји кроз мене И стотине струна у свести ми
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Енглескиња се мало насмеја и уђе. У апотеци се све скаменило на месту. Чекају да се отворе уста, и огласе речи нечувене, које ће ову угледну радњу, и оба стручњака у њој збунити. Апотекар је заборавио да се поклони.
Ту је било слободе, па чак и еманципације за оно доба нечувене: кћер доктора Рајса постала је певачица у позоришту у Грацу. Ту је било стилова и укуса.