Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нежна као бела ружа, чиста као роса, да дотрчи задихана, врела, боса, сузна због зоре јесење, благе, нечујне. Ја бих се диго, и, кад би ко лепрш голуба, викнула и заплакала, ко кад би лептир шушко: Реци, збогом, зори.
А пред сутон, толике жалости, чије последице остају нечујне. Небеса Мостара. У њима Месец и Сунце и звезде блистају на плавом дну, као ствари начињене од злата и сребра.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
поломљеног грања, шиндре и одваљених плоча, рупе на крововима, црне сподобе монаха који су се кретали по дворишту као нечујне сенке — све је то при сабласној светлости месеца и првог бледила на истоку изгледало као призор из неког ужасног,
чорбуљацима, пељајући по рукама њихове млитаве удове, трљајући њихове усахле груди, ослушкујући са стрепњом слабашне, нечујне откуцаје њихових срца? Сети се, луди дечаче. Застани мало пре него што разастреш по столу своје травчице.