Црњански, Милош - Сеобе 2
Имала је увек своју црну лепезу у руци. А тај слап сласти био је, као водопади нечујни, а хладни, пријатан. Њен корак провидни, није се чуо, видело се само како му се ближи, и да се смеши.
Црњански, Милош - Сеобе 1
И као да је то прво, јасно сећање ума било неки нечујни поклич, њему се учини да му трче, један по један, својим страшним трчећим кораком, под шубарама, са својим дугим
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
(О откуд нађе баш све то Што упокојава свет?) Лице у птицу сад Окрећеш ко некад, пре. Гле: лишће пада на тле. (Нечујни водопад!) Куда потону Пек И благи брег и клис? Из ране ишчиле лек. Шупље је. Реч је већ звек.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тај нечујни говор имао је своју нарочиту граматику. Када би се враћао кући, звучали би му још ти разговори у ушима. „Боже мој“,
Онде затече и госпођицу Стореј. Она га дочека веселим поздравом и слатким смехом, али нечујни говор њених очију каза му да је врло жалосна. И Њутн осети тешку тугу у срцу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Обућа! — добаци Драган. — А јест. Цокуле имате да оставите, а навући ћете платнену обућу. Вечерас треба да смо нечујни као сенке, а лаки као срндаћи. Од оружја носићете само каме и по шест бомби... Сада је три часа.